Golija je najviša planina jugozapadne Srbije. Pitoma, bogata šumom, livadama i pašnjacima, prostire se u obliku latiničnog slova S, dužinom od 32 km. Simbol Golije predstavljaju reke Moravica i Studenica. Probijajući se kroz planinu, od izvorišta do ušća, Studenica je duboko usekla korito u usku dolinu s nekoliko manjih i kraćih klisura. Najdublja se pruža od Bažalskog krša do ispod ušća reke Savošnice u Studenicu. Njena desna pritoka Izubra, sa živopisnom klisurastom dolinom obraslom visokom bukovom i mešovitom šumom, u donjem toku krije tri vodopada ukupne visine oko 20 metara. Nizvodno, kilometar pred ušće, gradi veliki broj slapova i bukova.
Rečne doline razdvajaju uzvišenja različitog oblika i veličine, često zasečena serijom površi i terasa. Najviši vrh Golije je Jankov kamen (1833 m). S njega, ali i sa Crnog vrha (1725 m), Radulovca (1785 m) i Bojevog Brda (1748 m) pruža se izuzetan vidik na prostranstva golijskih šuma, pašnjaka, livada, ali i dalje na vrhove Kopaonika i obrise Komova i Prokletija. Golija je jedna od malobrojnih planina u Srbiji na kojoj su evidentirane, ali ne i pouzdano utvrđene glacijalne pojave.
Golija slobodno može nositi epitet vazdušne banje, u kojoj se razlikuju tri klimatska reona. Dolinski sa brdskim, obuhvata prostore do 700 m n.v, a karakteriše sa umereno kontinentalnom klimom modifikovanom uticajem okolnih planina. Prelazni, obuhvata prostore između 700 i 1300 m n.v., sa dugim i oštrim zimama i kratkim, svežim letima. Zime su sa dosta snežnih padavina, a leta sa toplim danima i svežim noćima. Planinski, obuhvata područje sa nadmorskom visinom preko 1300 m, karakterišu ga oštre i hladne zime i kratka prohladna leta.
U slivu Golijske Moravice tokom cele godine duva severac, koji s jedne strane doprinosi da i u toplim letnjim danima nema velikih vrućina, a zimi, kad je intenzivniji, doprinosi stvaranju smetova. Krajem zime i početkom proleća južni vetar ubrzava topljenje snega.
Do sada je na Goliji zabeležena 1091 vrsta živoga sveta. Međutim, ne treba zanemariti ni podatke o konstatovanih 117 vrsta i varijetata algi, 40 vrsta mahovina (Bryophyta), sedam vrsta lišajeva (Lichenes) i 75 vrsta gljiva (Mycophyta).
Kao što svako područje ima svoj simbol i svoje obeležje, za Goliju se slobodno može reći da je carstvo planinskog javora (Acer heldreichii) koji ovde gradi svoje najlepše i najočuvanije lišćarske i lišćarsko-četinarske šume. Sa aspekta zaštite planinskog javora i njegovih zajednica, od velikog značaja je činjenica da je ova vrsta preživela ledeno doba i da je u svom izvornom obliku danas fragmentarno očuvana.
Zbog prisustva 95 vrsta ptica Golija je jedan od veoma važnih planinskih ornitoloških evropskih centara. Njihovo prisustvo u različitim tipovima staništa, pokazuje koliko je raznovrstan svet ptica.
Jež (Erinaceus concolor), alpska rovčica (Sorex alpinus), slepo kuče (Spalax leucodon), puh lešnjikar (Muscardinius avellanarius), lasica (Mustela nivalis), mrki medved (Ursus arctos) i vuk (Canis lupus) samo su neke od 22 vrste koje su ustanovljene na Goliji. Od vrsta čiji je lov dozvoljen u okviru lovišta Čemernica, Grabovica i Golija tu su srna (Capreolus capreolus), divlja svinja (Sus scrofa) i zec (Lepus europeus). Uz lasicu (Mustella nivalis), za koju je ustanovljena trajna zaštita na osnovu Zakona o lovstvu, sa aspekta zaštite, i to kao prirodne retkosti značajno je još 9 vrsta, među kojima su i vuk (Canis lupus), sivi puh (Myoxis glis), veverica (Sciurus europaea) i močvarna rovka (Neomys anomalus).
Zbog izuzetne očuvanosti izvornih prirodnih (mnogobrojni izvori, razvijena gusta rečna mreža, razuđen reljef, plodno zemljište, bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet), ali i kulturnih vrednosti, na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, MAB/UNESCO komitet; u okviru Parka prirode Golija proglasio je Rezervat biosfere Golija-Studenica, površine 53.804 ha.
Informacije:
JP "Srbijašume"
Park prirode "Golija"
Miluna Ivanovića 9, 36 350 Raška
Tel: 036/ 736 861, faks: 036/ 736 252