Prvi je ograničen i podrazumeva fotografisanje sebe do nekoliko puta dnevno, bez objavljivanja fotografija na društvenim mrežama. Drugi je akutni, fotografisanje sebe nekoliko puta dnevno i objavljivanje fotografija na društvenim mrežama. Treći je hronični, a osobe koje pate od ovoga se nekontrolisano slikaju i skoro sve selfije objavljuju na društvenim mrežama, bar šest puta dnevno.
Termin “selfitis” je prvi put spomenut u jednom novinskom članku iz 2014. godine, u kojem je predloženo da američka psihijatrijska asocijacija razmisli o svrstavanju “selfitisa” u poremećaje. Nakon toga, istraživači su ispitali navedeni fenomen i došli do zaključka da je taj “poremećaj” zaista prisutan u društvu.
Ispitano je 400 ljudi iz Indije, zemlje u kojoj većina koristi Facebook, te je uspostavljena i skala ponašanja prilikom pravljenja selfija sa svim mogućim uzrocima. Uključivali su samopouzdanje, traženje pažnje i društvenu konkurenciju.
U radu objavljenom u Međunarodnom časopisu za mentalno zdravlje i zavisnost stoji “da je kao i kod zavisnosti o internetu, koncept “selfitisa”, odnosno zavisnosti o slikanju selfija počeo kao zabava, ali da je istraživanje kao i ovaj rad empiorijski potvrdilo njegovo postojanje”.
Istraživači su naveli da će studija koju je napisao doktor Mark Griffiths sa Nottingham Trent univerziteta pomoći pri razumevanju “interakciju čovek-računar, putem brojnih elektronskih uređaja”.
Takođe je navedeno da će se pravljenje selfija razvijati kako tehnologija napreduje.
Izvor: Azra.ba
Foto: Pixabay/Ilustracija