Melanholičan, nežan, a brz i žestok, „Veliki prezir“ opet se dokazao kao veliki bend, a neki ga smatraju i kultnim.
„Veliki prezir“ održao je koncert pred punom salom Amerikana Doma omladine. Predgrupa „Autopark“ zagrevala je publiku, sve do 22.00. Desetak minuta kasnije izašli su oni, i uz jedno „Dobro veče“ počeli koncert.
Iako je čitav koncert bio prenošen preko Radija 202, kao i slikom i zvukom preko Interneta, obožavaoci nisu propustili priliku da ih vide uživo.
Ovaj koncert promocija je albuma „Nikadjekraj“, ali „Veliki prezir“ je s uspehom kombinovao stare hitove sa novim pesmama. Prepliću se pesme sa albuma Brazde, Ruka bez povratka, ne zapostavljaju ni Ne znam, Reke teku brodovima, Samo tebe znam sa prvog albuma, sa "Suncokreti", „No no“, "Šta ja mislim" i „Svi se spustite na pod“. Za kraj je ostavljena sasvim simbolično – „Nikadjekraj“.
Od početka do kraja svirka nije gubila na energičnosti. "Veliki prezir" je svaku pesmu, od prve do poslednje, odsvirao sa istom iskrenošću i vitalnošću. Tako je bend sve vreme, bez nekog uvoda, razrade i zaključka, svirao žestoko.
Bend ovim novim albumom ide u smeru u kome je oduvek i želeo. Tekstovi su puni – kako ga oni nazivaju - optimističnog cinizma. Muzika je žešća nego na prethodnim albumima, puna gitarskih rifova i brzih deonica. Ali, „Veliki prezir” nije nimalo izgubio na svojoj melanholičnosti i nežnosti.
„Nikadjekraj”, kao i ovaj album pokazuju da je bend sazreo, i to u dobrom pravcu. Verni obožavatelji su to svojim prisustvom, ovacijama i pozivima na bis i potvrdili.
Tekst: Nada Veljković
Foto: Marko Risović