U srednjem veku ljudi su verovali da hrana može uticati na naše raspoloženje. Ako su želeli erotsku stimulaciju, jeli su jaja, junetinu ili nar. Kada su se osećali potišteno, uživali bi u dunji ili urmama. Pre nego što su za to postojali lekovi, smirivali bi se zelenom salatom ili čajevima. Kada smo onda prestali da verujemo da hrana može uticati na naš najvažniji organ - mozak?
U povezanost između mentalnog zdravlja i ishrane još uvek se sumnja, ali to pitanje se sve češće smešta u sam centar istraživanja.
Jedno takvo, sprovedeno u Njujorku, otkrilo je da osobe mlađe od tridesete, koje jedu brzu hranu više od tri puta nedeljno, pokazuju veći stepen mentalnih tegoba. Brza hrana sadrži masne kiseline i omega 6 masne kiseline koje mogu izazvati poremećaje u telu, a oni mogu rezultirati depresijom i anksioznošću.
Slični rezultati su dobijeni i kod osoba koje konzumiraju meso tri puta nedeljno (što se smatra niskom konzumacijom), što je većinu istraživača iznenadilo.
Isto istraživanje preporučuje mediteransku kuhinju. Ona je korisna za telo, a sadrži sve komponenete koji su potrebne za održavanje zdrave strukture mozga - poluzasićene masne kiseline, minerale poput cinka, mleko i meso, magnezijum, vitamine B, C i E i slično.
Studija je u obzir uzela i dodatke ishrani, ali je dokazano da oni nemaju nikakav uticaj na naše raspoloženje.
- Povezanost između ishrane i raspoloženja vrlo je individualna. Međutim, nakon dve nedelje na režimu zdravije ishrane, vidljive su pozitivne promene na raspoloženju - zaključuju autori istraživanja.
Izvor: Stil
Foto: Ilustracija/Pixabay