Iako muzički brižljivo osmišljen poput velikih koncerata, Aleksandra Kovač je u Domu omladine nastupila vatreno, ali u maniru klupskih svirki. Publika je to prihvatila i zavolela.
Sumnja da se u „njenoj sobi“ publika oseća kao kod svoje kuće nestaje već nakon prvih osmeha koji osvetle binu. Ona, kao zvuk koji pokušava da probije u srpski mejnstrim, nema bezbroj fanova. Da, neke melodije i stihovi Aleksandre Kovač (AK) i mladalačkog uvoda u ovo što je sada – muzičkog dua sa sestrom Kristinom pod nazivom K2 – opšte su voljene. Ali, to su pojedine pesme, usamljeni slučajevi koji samo potvrđuju pravilo: jedni će na žurkama mahati rukama uz „’Ajmo u život“, a drugi će njenim albumima posvetiti pažnju barem približno isto koliko to čine ona i njen producent/životni saputnik Roman Goršek (ex-Plejboj). U svakom slučaju, malo ko će ostati nedodirnut. A to je bitnije od pune Arene...
Međutim, sve što AK radi ipak je negde traganje po svetskim muzičkim trendovima u kojima se povremeno, ali inteligentno i tako potrebno, r’n’b, fank i soul pomešaju sa pop vodama. Tada se radio prijemnici usijaju od zvuka najboljeg u intimi nekog mračnog i zagušljivog kluba, a celom svetu se dese Erika Badu, Ališa Kiz, Mejsi Grej, Džos Stoun, Džil Skot, Kelis...
Kao veliki ljubitelj i poznavalac dobre muzike, podržana znanjem i talentom, AK elegantno i vešto sve ove trendi dame i same inspirisane večnim divama džeza, soula i fanka, „prevodi“ preko zle reke kakva je manje-više danas srpska muzička scena. Zato je AK bitna i više nego potrebna, čak i kada se tako jasno vidi, npr. čiji stil joj je bio inspiracija za spot (srpska Mejsi Grej u spotu „For Better or Worse“).
U renoviranoj sali Doma omladine – sve aktivnijoj „Amerikani“, okupljeni fanovi nisu predugo čekali na početak koncerta. Svega 10 minuta. To se retko dešava i zato AK i njen tim zaslužuju sve pohvale zbog pokazanog poštovanja prema publici. A nije nas bilo malo, štaviše – puna sala! Podršku su joj iz publike pružali i tata Kornelije, Bajaga, Vlade Divac, Lazar Sakan...
Kako je zakoračila na binu, AK nije skidala osmeh sa lica. Razloga za zadovoljstvo zaista je i bilo. Pod budnim okom Romana Goršeka za miksetom, sa besprekornim bendom i bek vokalima, u predivnom, pomalo futurističkom autfitu, ali pre svega s glasom koji joj nije ni padalo na pamet da štedi pred publikom koja guta svaki njen stih – AK i njen tim su pokazali kako se profesionalno pristupa jednom nastupu, čak i kada se on održava u relativno malom prostoru i bez „čuda“ koja se danas obavezno povezuju s pojmom muzički šou. Mada, njima bi sve to bilo i suvišno, jer... za fank je dovoljno samo „malo soula“.
Težište svirke su bila njena dva solo albuma – „Med i mleko“ i najnoviji „U mojoj sobi“. Međutim, AK je publiku obradovala i izuzetno efektno „fankovanom“ verzijom hita sestrinskog K2 „’Ajmo u život“. Izgleda niko nije zaboravio „’ajmo polako, hej... tako“, a ruke su to pažljivo ispratile mašući nekim koliko-toliko muzički smislenijim devedesetima, što su K2 bile.
Sreću da dobije fank preobražaj ovako sjajnog tima iza AK imala je i pesma „C'mon Boy”. Na bini joj se pridružila i Ivana Kindl, te su zajedno sa bendom napravile nezaboravan zaokret od pesme koja u originalu zvuči kao napadni omaž svemu što je u tom trenutku bilo popularno u svetu. Ove dve pesme su donekle potvrda da je AK najbolja kada live pliva kroz magične fank virove, naravno, ako joj pomažu tako odlični muzičari.
AK i njen tim – nekako bi to mogla biti noseća sintagma ovog koncerta, koji je svim svojim osobinama najviše podsećao na kvalitetnu klupsku svirku. Bez izuzetnog benda, njen nastup bi samo proleteo. Oni su učinili nevidljivim taj lokalni prizvuk, jer fanku pristupaju svetski. Naravno, mastermajnd tog tima je Roman Goršek koga je i sama AK na koncertu nazvala „fank masterom“.
A onda je Luka zaprosio Snežanu...
Imala je sreću AK što je dobila mejl od jednog Luke koji je odlučio da zaprosi svoju Snežanu, kada se bina isprazni, a ona ostane sama, uz klavir, sa rečima „da te volim, malo je reći, ti si moj par pod zvezdama“. I to se desilo, a mi smo malo umrli... od sreće.
A onda na bis, mnogima omiljena „Nemoj ovako“... Pa, Roman na bini sa sunčanim naočarama, tek tako da znamo da možda više nema „Plejboja“, ali on je i dalje TO. Dok AK u ime svih nas poručuje nekome koga smo nekada znali: „u jednoj sekundi, srce si moje slomio, sad mi kažeš da si se zaljubio, da l’ si me ikad i voleo...“.
I pre „videćemo se sigurno ponovo“ koje smo rekli AK, zato što je ceo nastup delovao prilično istinito, čak i kada znamo sve ono gorepomenuto, ona nas je pozdravila govoreći sebi i svima koji sumnjaju: „...imaš svoju divnu muziku“ (pesma „Hoka Hej“).
Tekst: Katarina Milovanović