Precizinije, 60 odsto ukrasa koji se širom sveta koriste, nastaju u nekoj od 600 fabrika u tom mestu poznatom kao “Božićni grad”, udaljenom 300 kilomentara od Šangaja.
Stanovnici Jivua, kao ni radnici zaposleni u fabrikama, uglavnom ne znaju šta je Božić. Ukrase koji su deo Božića, prave mahom doseljenici iz ruralnih sredina koji rade po 12 sati za oko 300 evra.
Neretko rade sa materijalima koji štete njihovom zdravlju, ali uglavnom nisu nezadovoljni svojim radnim mestima.
Vlasnici fabrika pre dvadeset godina nisu ni znali šta je Božić, ali onda su prepoznali potencijal u tom prazniku i stalnu potrebu zapadnjaka za kupovinom jeftinih ukrasa.
Ipak, nisu samo Evropljani i Amerikanci “ludi” za njihovim ukrasima. Ogromna potražnja za šarenim i šljaštećim lampicama, bombicama, jelkama, Deda Mrazovima i slično, dolazi i iz afričkih zemanja i zemalja Bliskog istoka.
Najveći obim posla je septembra i oktobra kada se ukrasi šalju u Evropu i SAD, a u Jivuu uvek možete naći otvorenu prodavnicu novogodišnjeg šareniša u bilo koje doba godine da se zateknete.
Izvor: Kurir.rs/CDM