Njegove zlobne i otrovne reči magnetski privlače gledalište i rejtinge dižu do nebesa. Osim toga, on smišlja i razne druge reality formate, kao i razne skrivene kamere. Njegov život je zapravo reality program. Njegov najbolji prijatelj Zoran (Boris Milivojević) je vlasnik medijske kuće koja se bavi proizvodnjom raznih reality formata, a žena njegovog prijatelja Mira (Tamara Krcunović) je njegova najveća ljubav iz mladosti, što, naravno, niko osim njih dvoje ne zna.
Nikolin život počinje da se menja u trenutku kada smišlja kako da od mlade devojke koju gura njena ambiciozna majka, naprave zvezdu. Smeštaju joj skrivenu kameru koja se otima kontroli i on počinje da se pita: je li sve to u stvari nameštaljka, skrivena kamera koju podmeću njemu? Kada se uveri da su određene okolnosti ipak stvarne, prinuđen je da spasava sopstvenu kožu na način na koji jedino i zna... pomoću reality programa. Ali, on mora da razluči najvažnije: da li je ceo njegov život jedan veliki reality? I šta je u svemu stvarno, a šta samo izmišljotina koja donosi rejtinge?
O FILMU
Reditelj filma Milorad Milinković, (Mrtav ladan, Čitulja za Eskobara, U potrazi za Sreć(k)om) navodi da je inspiraciju za ovaj film dobio posmatrajući sadašnje vreme, sadašnje društvo i naravno rijaliti formate koji su zastupljeni na našim TV kanalima i veoma su gledani.
- Mislim da je rijaliti, kao sociološki fenomen logičan nastavak smera u kojem civilizacija ide. Ima jedan monolog, koji Kile (Gordan Kičić) izgovara u filmu, o tome kako su ljudi oduvek voleli da gledaju ludake jer ih je sama činjenica da nisu takvi tešila. To je, mislim, suština rijalitija. A najava za 3 minuta slave kaže: Ranije ste odlazili u cirkus nakaza, sada frikove dovodimo u vaš dom!
Pitanje koje se nameće jeste i da li i koliko umetnost i film uopšte mogu da menjaju društvo u današnjem svetu. Reditelj Milinković ističe:
- Mislim da je greška razmišljati na taj način, jer se svet ne menja, eto, eonima. Samo se tehnologija usavršava. Ali bazične ljudske vrline i mane su ostale iste i uvek će ostati. Pogotovo je naivno i prilično prepotentno, misliti da bi umetnost mogla da menja svet. I da uopšte treba da se bavi time. Umetnost može samo da vam život učini lepšim, a da ga promenite morate vi sami.
Veoma često čujemo stav da smo zbog današnjeg načina života, tehnologija, interneta, društvenih mreža… svi deo jednog velikog rijalitija. Na pitanje da li i on tako misli, reditelj je odgovorio u svom prepoznatljivom, šarmantnom maniru:
- Ne znam, možda... možda smo samo deo intergalaktičkog šou programa, možda smo i u matriksu, možda nas sad uzgajaju vanzemaljci, možda ovaj svet iz senke vode vampiri... Šta god. Zabavno je misliti na taj način. Teorije zavere su uvek bile rasadnik dobrih ideja za film.
Naslov filma "Patuljci sa naslovnih strana", veoma je i simpatičan i simptomatičan. Na pitanje kome je zapravo film namenjen i da li su se veliki ljudi izgubili, reditelj odgovara:
- Ako se ovo pitanje odnosi na publiku, onda je odgovor svima, apsolutno svima. Kao Zabavnik, od 7 do 107. A mogu i stariji. Veliki ljudi se nisu izgubili. Apsolutno ne. U svim vremenima ih je bilo i danas ih ima i biće ih. Na raznim poljima. I za ogromnu većinu nikada nećemo ni čuti ali to neće umanjiti njihovu veličinu.