Predstava po konceptu i koreografiji Dalije Aćin, koja prema rečima umetnika, nije ni drama, ni mjuzikl, ni plesna predstava.
U realnom vremenu/prostoru pozorišta susrešće se uzajamne fantazije publike i petoro ljudi na sceni. Mesto tog neizvesnog susreta jedini je scenski predeo unutar koga se odvija moguća radnja. Neko je iskoračio u javni prostor specijalno pripremljen za izlaganje tuđem oku. Neko drugi posmatra, u tišini. Trebalo bi da su to dvoje zajedno, da je moment u vremenu koje dele, jedan i nedeljiv. Umesto toga nesporazum se desio i pre nego što se bilo šta zaista dogodilo. Za izloženog, oko koje ga gleda ve' ne pripada onome ko gleda. Za posmatrača telo onoga koji se izlaže nije više u njegovom posedu.