Oni nemaju problema da razmrdaju publiku, čak i tamo gde baš mnogo i ne poznaju njihovu muziku. Iako sala Amerikana Doma omladine nije bila puna, to ni u jednom trenutku, čini se, nikom nije zasmetalo. Atmosfera je bila intimna, obožavaoci su prišli uz binu, i nikog nije zanimalo da li je iza puno ili ne.
Dovikivanje između pesama – „Hoćemo Narko!“, „Malena!“, pa onda – „Hoćemo bis!“, bilo je u pravom smislu – koncertno druženje grupe „Pips, Chips & Videoclips“ i njihove publike. Jedna devojka pokazala im je srce koje je napravila rukama. Neki su plesali – sami ili sa svojim parom. Neki su znali sve tekstove napamet. Oni u prvim redovima slikali su i snimali.
Čuli smo skoro sve njihove poznatije pesme – „Malena“, „Ljeto 85“, „Seks u školi“, „Supermama“, „Ljubav“...
Šest dečaka – tri bas gitare, vokal, klavijature i bubanj prave nežnu muziku čak i kad sviraju žestoki pank. Imaju neku melanholiju u tekstovima, ali nimalo nisu „njanjavi“. Teme tekstova nisu svakodnevne, već se više tiču života i smrti, ljubavi, svega onog što se nalazi „ispod površine“.
Bez obzira na koncertna iskustva i dug opstanak na sceni (što je svakako pohvalno), o njima će glavni utisak biti ono što su ostavili na koncertu. A to je, kao i njihov naziv „Pips, Chips & Videoclips“ – upečatljivi, otkačeni, duhoviti i - bude radoznalost.
Tekst: Nada Veljković