Gde kročiti nogom, šta obuti na noge, kakve sve noge postoje i hodaju kroz ove naše živote... a šta je tu lični izbor i umetnički izraz fotografa.
Danilo Peternek, mlad ali iskusan profesionalni fotograf sa bogatom karijerom i velikim, zapaženim i značajnim opusom iz oblasti umetničke, life i reportažne fotografije izložio je u Srećnoj galeriji SKC-a, radove pod naslovom „Life By Legs“.
Izložba je otvorena u utorak, 13. aprila, u okviru Aprilskih susreta 2010. i možete je pogledati, što vam iskreno preporučujemo, do 20. aprila 2010. godine.
Danilo je radio kao fotograf u listovima "Politika", "Glas javnosti", "Evropa", "Plejboj", "Sanoma", beogradskom e-portalu "Nadlanu.com", a od 2007. radi u novinskoj agenciji Tanjug, agenciji "Demotix" i magazinu "Belguest". Učestvovao je na velikom broju značajnih kolektivnih izložbi fotografija i dobitnik je prestižnih nagrada iz ove oblasti.
“Life by legs”, serijal je izbor od tridesetak fotografija formata 45x50 cm, nastalih u protekle tri godine kao rezultat umetnikovog viđenja života „ulice“ kroz temu „noge“ (u najširem mogućem značenju, i u svim varijacijama) a sve to najčešće na teritoriji Beograda.
Autor kaže: “Izložbom obeležavam kraj jednom traganju za odgovorom na pitanje - da li nam noge govore nešto o nekome? Raznovrsnost snimljenih fotografija predstavlja individualnost ljudi koje sam sretao, na koje sam nailazio ili jednostavno ljude koje sam tražio, a toga nisam ni bio svestan. Kroz fotografiju, sam pokušao da prikažem rezultate tog traganja, da noge, stopala, nokti, čarape, cipele, patike, mogu biti izraz za stanje nečije duše i njihove socijalno-psihološke slike.”
Danila znam i radili smo zajedno još od (kad ono beše) 2000 i neke godine. Prenogatali smo i pregazili Beograd zajedno uzduž i popreko. I mogu odmah reći da sam uživao radeći sa njim. Ne zna se da li je bolji ortak ili mi je više pomogao da se opustim i uživam u poslu. Sa neopisivom lakoćom uz osmeh i lepe reči nisam ni osetio da smo završavali poslove, pa i više od toga, visokoprofesionalno i unoseći sebe maksimalno u svako snimanje i pisanje o svakom pa i „najmanjem“ događaju uživali smo u rezultatima rada.
Da nisam jedini koji ovako oseća videlo se i na otvaranju izložbe, u broju prisutnih kolega fotografa, koji su došli iz poštovanja prema Danilu. To je lep gest, a meni nekako uvek posebno interesantan i zabavan. Posebno onaj deo kada fotografi fotografišu fotografovu izložbu fotografija, to me uvek zabavlja,.. `ajde lepo poziraj, Dačo,... nasmej se...
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović