Teskoba, anksioznost, napadi panike neke su od posledica hroničnog stresa, zbog kojih se ljudi pod stresom povlače u sebe, izbegavaju socijalne kontakte i stalno su uznemireni i neraspoloženi.
Promenama pogleda na svakodnevicu i okolinu, i životnih navika, stres može da se ublaži, ali ako vas obuzme i parališe, najbolje je da potražite pomoć psihoterapeuta. Ipak, ako stres još nije uzeo toliko maha da ometa vaš svakodnevni život, probajte da ga kontrolišete.
1. Dišite duboko
Jedan od najboljih načina da se nosite sa stresom jeste nešto što inače radite - disanje. Ipak, nije reč o bilo kakvom disanju - dišite iz stomaka.
Ovo je tip disanja u kom vam se stomak izbaci kada udahnete. Vežbajte disanje tako što ćete sporo udisati kroz nos i polako izdisati kroz usta. Ovo možda deluje suviše jednostavno da bi pomoglo, ali postoji naučno objašnjenje zašto ovo funkcioniše.
Kada smo pod stresom ili uznemireni, naš simpatički nervni sistem (mod za krizne situacije) se aktivira. Ovaj način disanja uključuje naš parasimpatički nervni sistem, i to nas smiruje.
Efekte ovog načina disanja možete poboljšati kombinovanjem sa vizuelizacijom, odnosno zamišljanjem slika koje u vama bude osećaj sigurnosti i smirenosti.
2. Budite fizički aktivni
Mnogi ljudi misle da moraju da se učlane u teretanu ili prate određeni program, ali to nije neophodno. Dovoljno je i da hodate, penjete se stepenicama ili radite bilo šta što će vas naterati da se pokrenete malo više nego inače.
Takođe, protiv stresa je odlična i joga, budući da je fokusirana na disanje i psihofizičku aktivnost.
3. Izgradite stav zahvalnosti
Ako radite na tome da budete zahvalni, to vam može pomoći da jasnije vidite pozitivne stvari u vašem životu. Ljudi često imaju običaj da se fokusiraju na negativne, a previde pozitivne stvari.
Pokušajte da vodite dnevnik gde ćete upisivati stvari na kojima ste zahvalni ili redovno razgovarajte s porodicom i prijateljima o stvarima za koje su oni zahvalni.
4. Slušajte svoje telo
Da li stiskate zube, stežete pesnice ili osećate napetost u ramenima? Ovo su neki od prvih znakova da će vas preplaviti anksioznost ili bes. Obratite pažnju na ove znake i onda upotrebite neku od tehnika za smirivanje, kao što je duboko disanje.
5. Ako ništa ne pomaže, potražite pomoć
Ako stres, anksioznost i/ili bes počinju da utiču na vaš život, dobra ideja je da razgovarate s profesionalcem. Jedan od načina da saznate da li stres suviše utiče na vaš život jeste da se zapitate da li vaše ponašanje ne liči na vas.
Da li ste obično bili blagi, a sada imate napade besa?
Da li ste uglavnom bili pouzdan zaposleni, a sada izbegavate posao zbog anksioznosti?
Da li izbegavate porodicu i prijatelje zbog lošeg raspoloženja?
Ako vam se dešavaju ovakve promene, najbolje bi bilo da potražite stručnu pomoć.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Unsplash.com