Poslovni forum će okupiti privrednike i stručnjake iz ove oblasti u Srbiji i regionu. Kroz panel diskusije i studije slučaja prisutni će imati priliku da čuju na kakve sve izazove nailaze porodične firme u Srbiji, kako se snalazi druga generacija porodičnih firmi, govoriće se i o odnosu porodice i porodične firme, kao i o ženama u porodičnom biznisu.
U panelu "Značaj porodičnih firmi i MSP za privredu Srbije" učestvovaće i Stanko Krstin, predsednik Unije poslodavaca Vojvodine, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Koliko su porodične firme značajne za razvoj srpske ekonomije?
- Porodične firme imaju veoma veliki značaj u celom svetu, tako i u Srbiji. One su jedan od temelja svake pa i naše privrede, u razvijenijim zemljama one stvaraju i do 50% BDP-a, više od 60% zaposlenosti, otvaraju i po 70% novih radnih mesta i čine i preko 70% privrednih subjekata. Kod nas su po brojnosti takođe preko 70% privrednih subjekata, s tim što mi još stvaramo tradiciju, koja zbog istorijskih okolnosti nije duga. U Srbiji, porodične firme su počele da se osnivaju tek 90-ih godina prošlog veka.
Često se kao problem navodi prelazak vlasništva sa prve na drugu generaciju. Na koji način bi ovaj problem mogao da se reši?
- Volim da pričam iz svog iskustva, moja firma PRE-PRINT neće biti preuzeta od strane druge generacije. Nažalost, ovo je u Srbiji većinska situacija, tek 30-ak % firmi dočeka drugu generaciju, a možda samo 5% doživi i treću generaciju porodice. Ovo je veliki problem koji zahteva puno aktivnosti i mnogo vremena da se reši. Da bi ovo rešili, moramo stvariti dugoročno povoljan privredni ambijent, dugoročno predvidive uslove poslovanja, u kojima bi se kroz vreme stvorila i tradicija.
Koliko su porodične firme zastupljene u Vojvodini i sa kakvim izazovima se susreću?
- U Vojvodini porodične firme su zastupljene slično kao i u celoj Srbiji, sa istim problemima. Nema dovoljno tradicije, nemamo povoljan i predvidljiv privredni ambijent. Postoji mali broj zanatskih radnji koje su preživele prelazak sa jedne na drugu genaraciju, postoje neki stari zanati, neki pokušavaju da se ožive, ali je sve to nedovloljno, potrebno je stvarno veliko angažovanje sa strane države, kako bi se stvorio povoljan ambijent na duži rok. Znam nekoliko primera gde su i kod nas dobre porodične firme doživele da ih preuzme druga generacija, ali stvarno mali broj firmi, meni lično nisu poznate firme koje su doživele treću generaciju, a što je i normalno, jer privatne firme kratko postoje. Najveći izazov je preživljavanje firme uopšte, već kod prve generacije ugasi se veliki broj firmi, veliki broj na samom početku. Kada budemo stvorili transparentne uslove poslovanja, predvidive na dugi rok, mnoge firme će preživeti prvu godinu osnivanja, prvu generaciju, doživeti drugu i više generacija.
Program konferencije i način prijave potražite na linku www.color.rs/porodicnefirme2018.