Razlog je to što se daske u toaletima dezinfikuju češće nego bilo šta drugo u kući.
Naučnici objašnjavaju da bakterije teško preživljavaju na suvoj, hladnoj, plastičnoj površini kakva je daska WC šolje.
A te bakterije, ako ih i ima, moraju nekako da pronađu put u telo, što znači da bi morala da postoji neka otvorena rana na butinama.
Ono što treba da brine, dodaju, jesu ruke, koje obavezno treba prati nakon odlaska u toalet.
Da je paranoja po pitanju WC šolje neopravdana tvrde ne samo mikrobiolozi, već i lekari.
- Pre će se umreti od nezdrave hrane i nedostatka fizičke aktivnosti, nego od infekcije putem klozetske daske - tvrde mikrobiolozi.
Konsultant percepcije rizika Dejvid Ropejk tvrdi da je u celoj priči prisutan i psihološki faktor. Naziva se 'averzija gubitka', što znači da ljudi više brinu o izbegavanju gubitka nego o dobijanju nečega.
- Zamislite da uđete u toalet, WC papir stoji na podu, a na dasci se nalazi kap urina. Taj pogled nas suočava sa gubitkom, u ovom slučaju zdravlja. Kada se to desi, potencijalno loš ishod se emocionalno povećava, pa strahujemo za zdravlje zbog zaraze, i to nam je važnije od pražnjenja bešike. Nije nam čak bitno ni koliko su mali izgledi za dobijanje infekcije - objašnjava Ropejk.
Iracionalni strah od WC šolje je primer toga kako se naši mozgovi oslanjaju na emocije kad percipiraju rizik.
Međutim, postoje i studije koje tvrde da je zaraza u javnom toaletu moguća.
Jedna studija pokazala je da salmonela može da preživi u toaletima koje koriste zaraženi čak i četiri sedmice nakon prestanka dijareje. Želudačni virus takođe može da se raširi putem daske na WC šolji u koju su bolesni povraćali.
Uzorci iz javnih toaleta pokazali su da je 3,3 posto bolničkih toaleta dom zlatnog stafilokoka.
Izvor: Fena
Foto: Ilustracija/Pixabay.com