Obično su velike i besplatne žurke muzički upakovane tako da bude za svakoga po nešto. Na kraju se ispostavi da se niko nije baš proveo „najbolje u svom životu“, da ima gužve, a i da muzika nije baš onakva kakva bi trebalo da bude...
Ovog puta svako je mogao dobro da se provede jer, osim što je mnogo novca uloženo u ovu žurku, atmosfera je bila vesela, a muzika takva da je pogađala i zadovoljavala različite muzičke ukuse.
Pola sata iza ponoći Hala Sajma je bila puna. Svi su već bili odlično raspoloženi. Derrick Carter je puštao veseli house. Na ulazima nije bilo gužve zahvaljujući besprekornoj organizaciji. Unutra je sve dekorisano, mali video-bimovi, osvetljenje odlično, tu su i laseri, a ozvučenje takođe dobro – ni prejako, ni suviše slabo.
Oko jedan počinje Martin Solveig. Publika ga je najviše pozdravljala, a njegova muzika je zadovoljavala ukus većine prisutnih. Od underground hitova, do MTV hitića. Čuli smo njegov hit „Everybody“, zatim pesme Justin Timberlake-a, Franca Ferdinanda, pa hitove iz osamdesetih, a sve to upakovano u house zvuke.
I od tri sata iza ponoći za gramofone staje jedan od najboljih DJ-eva progressive house zvuka, Lee Buridge. Njegov zvuk je dosta drugačiji od onog što su puštala prethodna dva DJ-a. Dok je Solveig bio komercijalniji (što se i očekivalo), Buridge nam je pokazao svoje umeće, i kako zvuči dobar underground progressive. Hala se već dosta ispraznila, ali je Buridge sve vreme odlično puštao i sam se zabavljajući, maše i đuska. U pet sati svetla su se upalila.
Organizacija je zaista bila na nivou. Bez gužve na ulazu ili pred toaletima (iako je Hala 3 pila puna), prostor dobro dekorisan, ozvučenje i osvetljenje kvalitetno, igračice, laseri, poznati DJ-evi, karte besprekorno urađene, a opet se te iste ne naplaćuju već dele.
S obzirom da je organizator jedna duvanska kompanija, ne pada mi ništa drugo na pamet kao razlog organizovanja ovakvih žurki, osim da nam pokaže svoju moć. Moć da može da ulaže novac u žurku, da se izdvoji od ostalih brendova, da prkosi jer uspeva da privuče toliko ljudi a da se ni ne reklamira, da zadobije svoju ciljnu grupu. Da pokaže da toliko zarađuje da joj jedna žurka ne znači ništa. Poruka je jasna: „Hvala Vam što pušite naše cigarete“. Odavno je „Tommy Hilfiger“ počeo da sponzoriše kulturne događaje promovišući geslo da - „Sponzorisanje kulture nije najvažnija stvar; važno je postati kultura“.
Slična situacija je i sa žurkama ove kompanije. Odavno su posetioci prestali da se pitaju - „ko će puštati?“. To više nije bitno (mada je ovog puta line up bio odličan), jer je žurka besplatna i na njoj se svi dobro provode.
Nada Veljković
Napomena urednika: Ovaj put našem fotografu nije dozvoljeno da fotografiše žurku.