Uglavnom nije tako, pa tegobe zbog promene godišnjeg doba, kao što su prolećni umor, vrtoglavice, glavobolja i "oscilacije" krvnog pritiska, traju mnogo duže. Više sunca prija psihi, zbog čega smo raspoloženiji, ali na početku proleća, dok se vreme ne stabilizuje, telo definitivno pati.
- Mozak sada preko rožnjače dobija veće količine svetlosti, koja je najjači prirodni antidepresiv, i sad smo optimističniji, ali za dobro zdravlje telo mora da bude u psihičkom i fizičkom skladu. Iako se zbog dovoljno svetlosti luči hormon sreće serotonin, organizam je izmoren brojnim zimskim respiratornim infekcijama, a promene koje donosi proleće nastupaju naglo i neophodan je period adaptacije - kaže dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograda.
Nedostatak energije s početka proleća osećaju i potpuno zdrave osobe, među njima i mnogo mladog i sredovečnog sveta. Ipak, najosetljiviji su oni koji pate od poremećenih vrednosti krvnog pritiska. Dok hipertenzičari uspevaju u ovim vremenskim uslovima da drže pritisak na normali, oni kojima je krvni pritisak prirodno nizak prolećno kolebanje vremenskih parametara može da dovede do kolapsa.
- Nije retkost da u ovo doba godine hitnu medicinsku pomoć ljudi traže zbog naglog pada pritiska. Uzrok je u porastu temperature, koja je u jutarnjim satim dosta niža, a tokom dana postaje sve toplije što dovodi do širenja krvnih sudova i naglog snižavanja već niskog pritiska - kaže dr Šehić.
Da bismo se na proleće lakše adaptirali dr Šehić kaže da su važne tri stvari - ishrana bogata zelenišem, za one koji imaju deficit vitamina i minerala i njihova nadoknada, zatim dovoljan unos vode, kao i kratak popodnevni odmor.
- Ključna stvar u ishrani bogatoj povrćem i voćem je da se unesu dovoljne količine vitamina C, a to je dnevno jedan gram. Ovaj vitamin je veoma značajan antioksidans koji ne samo što daje energiju, već poboljšava elasatičnost krvnih sudova - kaže dr Šehić.
Kada je o tečnosti reč, doktorka Šehić napominje da je dovoljno da se popije do dve litre vode na dan:
- Ima stručnjaka koji kažu da bi trebalo i više, međutim, moje iskustvo govori da višak vode može da škodi kao i njen manjak, odnosno stanje dehidratacije. Voda je važna, dva litra dnevno, jer se njome povećava volumen cirkulišuće tečnosti u organizmu i forsira bubrežna filtracija i tako se organizam oslobađa od toksina.
Popodnevni odmor je takođe važna mera u prilagođavanju na nove klimatske uslove, ali ne bi trebalo da traje duže od pola sata. Posle popdnevnog odmora poželjan je odlazak u laganu šetnju.
Doktorka Radmila Šehić kaže da ako prolećni umor traje duže od dve nedelje, i pored toga što se jede dovoljno povrća i voća i unosi tečnost, trebalo bi uraditi pretrage krvne slike i urina. Ovi nalazi su najčešće dovoljni da se utvrdi zdravstveno stanje.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com