Kako izdržati toliko holivudskih šmekera pored "polovine" Ajfelovog tornja iskvarcovanog svetlima kazina? Zašto da ne - zabava je nekad sasvim dovoljna
The Boys Are Back In Town! Ništa ne brinite, film "48 sati" ostavljamo u osamdesetim, samo pozajmljujemo rečenicu koja tako dobro opisuje povratak Oušnove ekipe sa loše evropske turneje (Ocean’s 12). Jer, momci su se vratili u grad u kojem su "svoj na svome" - pustinjsko ludilo zvano Las Vegas. Ali, nisu tu samo da dokažu svoje prevarantske finte. Viši cilj je u pitanju, možda najviši od svih - iskreno prijateljstvo. Ruben, njihov mecena i verovatno najveća faca u ekipi, napravio je loš poslovni potez, koji ga je smestio u bolnički krevet. Deni, Rasti, Lajnus i ostali kreću da se osvete prevrtljivom Vili Benku. I žurka počinje...
Kada se holivudska A-lista glumaca, koji su još i prijatelji, nađe na jednom projektu, on zaista postaje žurka na kojoj se najbolje provode upravo oni. A publika? Pa, njoj ne preostaje ništa drugo osim da upija, jer zabava može biti zarazna stvar. "Ocean’s 11" je bio upravo takav - zarazno zabavan. Drugi deo je zapetljao stvar i postao svrha samom sebi. Srećom, ovog leta mrlja sa imena Oušnove ekipe do izvesne mere biće otklonjena. Ali, ne očekujte čuda, jer ona su napustila Holivud.
Nepotrebno je reći da su Kluni, Pit, Dejmon, Čidl, Mek, Garsija, Guld i ostali perfektno šmekerski uradili svoj posao. Oni su moćna glumačka ekipa, iako ova trilogija ima skoro nepodnošljiv broj zvezda. Ortaci Kluni i Pit skoro su privatizovali ovaj filmski brend, koji doživljavaju kao nekoliko meseci druženja. Ovog puta čak su dobili i privatan scenaristički prostor, pa Pit pozdravlja Klunija rečima: "Hej, vidimo se sledeći put! Pazi na kilažu i napravi nekoliko dece!" Dobra fora?
Scenaristi Brajan Kopelman i Dejvid Levijen prave pozitivan preokret, vraćajući priču u Las Vegas, dajući veći prostor odnosima među članovima ekipe i, konačno, vešto kombinujući komplikovanu akciju, brze dijaloge i duhovite strelice. Međutim, dobrog "oušnovskog" humora nema dovoljno, Vili Benk, odnosno Al Paćino, kao da nije našao svoj prostor, a cela prevara deluje suviše savršeno sa mimikrijom Vinsenta Kasela i hotelskim obezbeđenjem kao jedinim pretnjama. Ni "dama filma" - Elen Barkin svojim "botoksiranim" licem nije posebno doprinela imidžu "Ocean’s 13".
Ipak, šmekerski stav ekipe, predvođene rediteljem Stivenom Soderbergom jedva će prevagnuti u odnosu na scenarističku podlogu i napraviti od ovog ostvarenja dovoljno inteligentnog naslednika prvog dela. Jer, na prvu loptu kupuju fore kao što su Klunijeve tanane emocije dok gleda Opru, Don Čidl u Evel Knievel-kostimu, Benkov spektakularni hotel/kazino nastao magijom kompjuterske animacije... Posebnu pohvalu zaslužuje paralelna priča u fabrici kockica u Meksiku gde otkačenu anti-kapitalističku pobunu pokreće Kejsi Aflek. S brkovima, talentovaniji Aflek neverovatno podseća na Brendona Flauersa iz benda "The Killers", koji su "slučajno" iz Vegasa. Kad se sabere sve originalno, to je svega nekoliko desetina minuta fima. Šteta!
Nakon procene rizika, "Ocean’s 13" pokazao se kao pošten slot-aparat, koji ne donosi dobitak stola za rulet iz 2001. godine, ali nudi laganu letnju zabavu koja dokazuje da je Džordž Kluni predsednički materijal, odnosno da Bred Pit možda tek sada, sa borama i nekoliko klinaca, zaslužuje status istinskog "holivudskog dase".
Katarina Milovanović