Alkoholizam kod mladih u naglom je porastu, tinejdžeri o alkoholu uče, nažalost, iz prakse, svuda oko njih se pije i nema izlaska bez koje čašice. Dok zabrane ne funkcionišu, situaciju dodatno pogoršavaju klubovi koji mlade bukvalno teraju da piju.
Prema podacima nacionalnog istraživanja o zdravstvenom ponašanju kod dece, koje je uradio Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, svako drugo ispitano dete povremeno pije alkoholna pića, dok se svako peto povremeno opija. Istraživanje, koje je rađeno prošle godine među učenicima petog i sedmog razreda i prvih razreda srednjih škola pokazalo je da je oko 35 odsto mladih pilo alkohol u prethodnih mesec dana.
Iako je po našem zakonu deci mlađoj od 16 godina zabranjena prodaja alkohola, za čije kršenje je ugostiteljima i trgovcima predviđena i kazna od šest meseci zatvora, toga se niko ne drži, naprotiv.
- Ostala sam zgrožena kada sam čula od svog sina, koji je prošle godine počeo da izlazi, kako neki popularni klubovi u gradu traže da se naruči minimum litar žestokog pića da bi vam rezervisali stol. On je tada imao 15 godina i iako nikada nisam osetila da je konzumirao alkohol niti je smeo da ostane duže od jedan sat po ponoći, ne znam kako protiv toga da se borim. Svako dete hoće tamo gde je popularno, ako mu to zabraniš, nije dobro, a ako ga pustiš na mesto gde mu sa 16 godina poturaju litru votke na sto samo za početak, opet je užasno. To mora sistemski da se reši - kaže Radmila Stojanović, majka iz Beograda.
U proseku u našoj zemlji prvo pijanstvo se doživljava sa 13 godina. Najmlađe dete lečeno od alkoholizma u Srbiji imalo je svega tri godine. To dete je šest meseci nesmetano konzumiralo alkohol i završilo na klinici.
U poslednje dve godine na lečenju od alkoholizma našlo se 112 maloletnika koji su zatražili pomoć stručnjaka ili su to za njih učinili roditelji.
- Istraživanja pokazuju da deca počinju da piju čak i sa osam godina. Razlog je što je alkohol kod nas kulturološki ukorenjen, od pričešća u crkvi preko slavlja i raznih okupljanja pa nadalje, do same porodice. Sa druge strane, gotovo nemoguće je videti da neko traži ličnu kartu deci kada, recimo, kupuju pivo. To potvrđuje i istraživanje Savetovališta za mlade novosadskog Doma zdravlja, koje je sprovedeno među decom od sedmog razreda osnovne, do drugog razreda srednje škole i koje je pokazalo je da su mladi u 89 odsto slučajeva prvi put probali alkohol u bliskom, porodičnom okruženju - kažu u Udruženju “Prevent”, koje se, između ostalog, bavi i prevencijom bolesti zavisnosti među mladima.
Alkohol kao društveno poželjna stvar
Psiholog Ivan Žugić smatra da je kod nas alkohol društveno poželjna stvar, gotovo prestiž, pa se tako kafanskim pevačima daju nacionalne penzije i dižu spomenici. Mladi sve to gledaju i upijaju.
- Pubertet je, naravno, najosetljivije vreme jer tada počinje istraživanje, probanje onoga što se do tada samo posmatralo. A većina je videla kako roditelji, recimo, piju po zabavama ili slavama. Ako ih je to i zaobišlo, dolazi društvo, koje im je tada najzanimljivija stvar u životu, a sa druge strane veoma su povodljivi. Pre nego što okuse alkohol, decu treba prvo naučiti koliko im to štete može napraviti u životu - kaže Žugić.
Izvor: Blic
Foto: Ilustracija/Pixabay