Iako su brojna istraživanja pokazala da kafa može da produži život, smanji rizik za razvoj dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i mnogih drugih zdravstvenih problema, isto tako možemo da postanemo i zavisni od nje, kaže profesor Meridet Adikot sa Psihijatrijskog istraživačkog instituta Medicinskog fakulteta Univerziteta u Arkanzasu.
Dr Adikot, koja se u prošlosti bavila izučavanjem kofeina, kaže da ova supstanca ne izaziva stvarnu zavisnost kao što to čine droga ili alkohol, ali da ljudi "svakako mogu da razviju određeni prag tolerancije i zavisnosti, i suoče se sa 'krizom' nakon prestanka konzumiranja".
Kada je osoba zavisna od kafe?
Dr Adikot kaže da se kofeinska zavisnost najpre ogleda u načinu na koji kafa utiče na naš svakodnevni život, a ne toliko u količini ovog napitka koju popijemo.
Ne postoji određen broj šoljica kafe ili miligrama kofeina koji ukazuje na problem, već je problematično koliko ljudi postanu rastrojeni kada ne mogu da dobiju kafu onda kada je žele.
Većina stručnjaka generalno ne preporučuje konzumiranje više od 400 miligrama kofeina dnevno (oko četiri šolje kafe). Ako pijete više od toga, možete se suočiti sa poremećajima sna, migrenom i drugim glavoboljama, ubrzanim radom srca, mišićnim tremorima, problemima sa stomakom, nervozom i brojnim drugim psihičkim stanjima, navodi klinika Mejo.
Ova stanja pojavljuju se kod nekih ljudi čak i kada unesu mnogo manje kofeina od preporučenog maksimuma, što znači da nisu svi ljudi jednako tolerantni na kofein.
Ukoliko imate neki od ovih propratnih simptoma, ne možete da smanjite količinu kafe koju pijete u toku dana ili ispoljavate problematično ponašanje kada ne možete da dođete do kafe, onda je reč o zavisnosti, objašnjava dr Adikot.
Kako pobediti kofeinsku zavisnost?
Najteži deo jeste ubediti sebe da vam kafa jednostavno uopšte nije potrebna. Mnogi ljudi imaju osećaj da je njeno konzumiranje neophodno za poslovni uspeh ili uspeh u školi jer ima pozitivno dejstvo na mozak i poboljšava kognitivne performanse, ali to baš i nije istina.
- Kada pijete određenu količinu kafe svaki dan, vaše telo se prilagođava tome, tako da se prag osetljivosti menja. Ukoliko jedan dan napravite pauzu, vaše performanse bi iz tog razloga mogle da budu gore nego inače, pa ćete verovatno pomisliti da je kafa vrlo važna za koncentraciju. Ali nije. Jednostavno se vraćate na prethodno stanje - kaže dr Adikot.
Kada to konačno shvatite i uspete da razbijete ciklus, moći ćete da postignete iste rezultate i bez kafe.
- Naravno, lakše je reći nego učiniti, ali bi najbolje bilo da postepeno sve više smanjujete količinu kafe koju popijete u toku dana. Možete, na primer, kafu zameniti nekim drugim napicima, umesto pauze za kafu na poslu otići u kratku šetnju, a ako ste ujutro pospani, baviti se jutarnjim vežbama kako biste se razbudili - savetuje dr Adikot.
U početku se mogu pojaviti simptomi poput glavobolje, iscrpljenosti, nervoze ili teškoće sa koncentracijom, ali će nestati čim se budete prilagodili novim navikama, obično za nekoliko dana.
Da li je kofeinska zavisnost uopšte loša stvar?
Mogla bi da bude, naročito ako osim velike kolčine kafe konzumirate mnogo šećera, zaslađenih gaziranih pića ili energetskih pića.
Ipak, ovo stanje moglo bi da ukazuje i na neki zdravstveni problem, poput anksioznosti ili blažeg oblika depresije.
- Razgovor sa stručnim licem mogao bi u tom slučaju da vam pomogne da dođete do srži problema - kaže dr Adikot.
Izvor: B92
Foto: Ilustracija/Pixabay.com