Oglasi lične prirode u kojima "iteligentan, mlad čovek, umetničkog tipa" traži za životu saputnicu "štedljivu kućegazdaricu", sa obaveznim mirazom "radi proširenja svog preduzeća", Barbike, tetovaže, mač čoveka koji je bombardovao Beograd, Titovi i Dražini lični predmeti, samo su neki od predmeta zarad kojih se veliki broj Beograđana odlučio da subotnje veče provede na "Noći muzeja".
Jaka kiša, pa i neobično hladno vreme za maj mesec, nisu bili prepreka da oko 250.000 građana glavnog grada Srbije, provede više od pola sata čekajući u redovima da uđe u neki muzej ili galeriju. Organizator saopštava da je, ove godine, zabeleženo čak 450.000 posetilaca ove manifestacije u Srbiji.
Građani su na meniju imali izložbe koje su mogle da zadovolje svačije ukuse, najviše izložbi i koncerata bilo je u Beogradu - 70, a zatim u Novom Sadu - 40, i u Valjevu i Nišu po devet.
Nećemo da bacamo onu našu lutku
Kao i svake godine najveća gužva bila je na ulazu u Etnografski muzej u Beogradu, gde su na izložbi "Mama, kupi mi", autorke Vesne Dušković, predstavljene lutke iz zbirke ovog muzeja, od kraja 19. veka do današnjih dana. Uz mame i tate, i deca su tražila mesto više, kako bi videla lutku od porcelana koju je Leposava Mijatović kao devojčica dobila od kraljice Natalije tokom jedne šetjne Kalemegdanom, krpene lutke sa nevešto naslikanim ustima i očima, ali urađene s mnogo ljubavi, da se i deca na selu igraju. Bile su tu i lutke koje su se kupovale na nekom putovanju u Trst, male partizanke i neizbežne Barbike.
Sigurno da je svako, uz komentare, "pa i ja imam nešto slično kod kuće", ili "nećemo da bacamo onu našu staru lutku", našao na ovoj izložbi igračku i za sebe.
U Etnografskom muzeju vladala je gužva i oko flipera, stonog fudbala... Izložba "Kaži mi kako se igraš, i reći ću ti ko si", predstavila je presek "zanimacija" za odrasle, kao što su popularne igre strategije, kolekcionarstvo, video igre. Još jedna potvrda da je ljudski poriv za igrom duboko utisnut u čoveka, i da ne bledi s godinama.
Izložba najbolje kakvoće
Izložba najbolje kakvoće mogla se videti u Galeriji u Evrocentru. Kako je izgledao svet reklama u Novom Sadu s kraja 19. veka i o čemu su maštale ondašnje žene, pokušale su da predstave na izložbi "Šta žene žele" Tijana Jakovljević-Šević i Ivana Jovanović-Gudurić, kustoskinje Muzeja grada Novog Sada.
- Na ideju da napravimo izložbu došle smo slučajo, čitajući novine s kraja 19. i početka 20. veka, istražujući neku sasvim različitu temu. Zapazile smo reklame i osoben jezik kojim su se služile. Od žene u onom dobu tražilo se da bude obrazovana, lepa, negovama, štedljiva kućegazdarica, jako su se pratili evropski trenovi u modi, na ceni je veoma bila francuska kozmetika, pansioni u Beču - priča za naš portal jedna od autorki izložbe Ivana Jovanović-Gudurić.
Na izložbi koju možete videti do 24. maja predstavljena su ondašnja kozmetička sredstva za ulepšavanje, celokupna oprema za udavače, pomodno žensko rublje, mastilo za obrve, konzervatori za kosu, modle za kolače.
I pored jasne namere da se zaradi novac i privuku kupci, našu tezu da je svet ondašnjih reklama bio mnogo neviniji u odnosu na reklamne kampanje kojima nas, hteli mi to ili ne, danas zasipaju na svakom ćošku potvrđuje i Ivana Jovanović-Gudurić.
- Ondašnji oglašivači nastojali su da privuku kupce sniženjima, stalnim slanjem reklamnih uzoraka na kućnu adresu, ali jasno je da su bili mnogo iskreniji i otvoreniji u svom obraćanju kupcima, dok danas kad vidimo neku reklamu često nismo sasvim sigurni šta nam oglašivači nude.
Ivana kaže da je ova izložba i svojevrstan pomen svim onim građanima Novog Sada, koji su kao na primer trgovac Matija Levi, obeležili jedno vreme, pa potom u holokaustu nesrećno stradali.
Pa i ja da pipnem taj mač ili bombu
Ko bi reako da istorija, i to vojna može da privuče ovoliki svet? Ispred Vojnog muzeja na Kalemegdanu čekalo se strpljivo u redovima da bi se pogledala izložba "Enigma u noći muzeja", na kojoj je posle sedam godina posetiocima bio ponovo dostupan deo stalne postavke ovog muzeja. Prvi put posle mnogo godina na svetlosti dana našli su se lični predmeti Josipa Broza Tita, Dragoljuba Draže Mihailovića, kao i sablja generala Aleksandra fon Lera, koji je rukovodio bombardovanjem Beograda 1941. godine.
Srpsku vojnu istoriju dugu 14 vekova sa strpljenjem su posmatrala deca, mladi ljudi, dosta stranaca. Veliko interesovanje najmlađih vladalo je za srednjovekovno oružje, topuze, mačeve, sekire, ali i za veliki nemački motor iz Drugog svetskog rata, koji su mnogi prethodno mogli samo da vide u partizanskim filmovima ili "Povratku otpisanih".
Mnogi su jednostavno morali da pipnu neki mač ili bombu, drugi sa nevericom da posmatraju admiralsku uniformu u kojoj je ubijen kralj Aleksandar I Karađorđević u Marselju 1934. godine.
A poneki stariji sugrađani su bili iznenađeni koliko neka deca znaju o istoriji. "Vidiš ovo su krstovi koje su nosili esesovci za vreme rata, a slične oznake su imali i nemački tenkisti, a znaš zašto se na ručku ovog puškomitraljeza stavlja selotejp?" priča jedan beogradski srednjoškolac, i otkriva nam da će možda studirati istoriju.
Neki bi rekli previše istorije po glavi stanovinika u Srbiji, a i 14 vekova duga vojna istorija nek samo ostane istorija, prevelik je Vojni muzej, i ne treba ga više širiti.
"Noć muzeja" pokazala je još jednom da uz malo entuzijazma, truda i dobru reklamu, muzeji i galerije mogu da postanu čak i "fensi" mesta za izlazak.