Naime, nju i njene sestre, kao i brata Milana, kako tvrdi, zlostavljao je otac, a majka se nikada nije suprotstavila.
Jelica je u knjizi pisala o "krvničkom premlaćivanju" kome je pribegavao njihov otac Milan i za najmanju sitnicu, a posle koga je, kako piše, ostajala krv po zidovima. Ona je opisala i apsolutno odsustvo bilo kakve reakcije njihove majke Nevenke da zaštiti svoje četvoro dece.
- Svaki put kada je Milica kazala na televiziji da je otac zaslužan za to što su ona i sestra uspešne košarkašice, meni kao da je neko iščupao deo duše. Otac je nas četvoro zlostavljao i fizički i psihički. Dobijali smo nezamislive batine, lupao nam je glavu u zid, a često je umeo da digne ruku na nas i u javnosti. Danas nas vređa i nipodaštava i tvrdi da nikada na nas nije digao ni prst. Ova knjiga je moj način da se izborim sa svim što sam preživela i da konačno dobijem odgovore od oca zašto je to radio - kaže na početku razgovora Jelica Dabović.
- Sećam se da sam imala oko četiri godine i da me je prebio kao vola nekim plastičnim češljem jer sam zaplakala kada sam videla da sam raskrvarila nogu. I Milicu je prebio u istom tom uzrastu. Kada je imala četiri godine, dobila je stravične batine jer nije znala tečno da izgovori 16. februar 1982. - kaže Dabovićeva i dodaje:
- Sa 16 godina sam se ozbiljno bavila košarkom i pred jedan trening mi je rekao da donesem osam lopti, u nekoj mreži, od kuće u salu, i ja sam umesto osam donela devet. Krvnički me je pretukao, lupao mi je glavu u zid. Tako izranjavane, krvave glave, sa čvorugama, morala sam da izađem i odradim trening. Meni i Milici je više puta lupao glavu u zid.
- I bratovo iskustvo je jezivo, on se jadničak borio s tim kako je znao - kaže ona.
I majka je bila zlostavljena, nikada mi nije rekla zašto ćuti
- Mi deca smo imali teške fizičke povrede i majka nije učinila ništa da nas zaštiti, da to spreči. Nikad se nije suprotstavila ocu, i ona je bila zlostavljana ceo život. Mnogo puta sam je pitala zašto ništa nije učinila, ali nisam dobila odgovor. Dok smo bili mali, pričala je da će da ga ostavi čim porastemo, da ga trpi samo zbog nas, a evo još uvek žive zajedno - 45 godina. U kontaktu smo svi s roditeljima, ali tu vlada veliko nerazumevanje, nismo bliski. Svi smo otišli od kuće čim nam se ukazala prilika - kaže Dabovićeva.
Inače, Milica Dabović je i sama bila žrtva porodičnog nasilja, kada ju je bivši partner brutalno pretukao. O tome je otvoreno pričala, a sada je njena sestra progovorila o tome šta su prošli u detinjstvu.
- Izloženi smo uvredama i nipodaštavanju. Ana je imala želju da organizujemo zajedničke ručkove, da budemo kao porodica, ali se to uvek završavalo svađom. Otac bi nas uvek vređao. Na primer, Ani, koja je osvojila prsten u Americi, rekao je: "Jao, nisi ti baš zaslužna za to jer si sedela na klupi više nego što si igrala." Milicu kritikuje zbog njenog izbora muškaraca. Ne bih iznosila pojedinosti, ali on ne bira reči. Znate, i moj otac je bio zlostavljeno dete i sav svoj bes i mržnju prema svom ocu, usmerio je na nas - navodi ona i dodaje:
- Milica i Ana su optimisti, uvek vide samo ono dobro u ljudima, iznova prelaze preko svega. Milica je jedno vreme finansijski izdržavala celu porodicu i otac je tada nije tukao. Kada se dogodilo ono sa Simonom, kada ju je maltretirao, otac se nije ponudio da joj se nađe, nije nikad nijednoj od nas, jer on smatra da smo mi same krive za sve ono što nam se dešava u životu. On je zaslužan za naše uspehe, a mi smo same krive za ono loše.
Izvor: Kurir
Foto: Jelica Dabovic/Facebook