Ljudi zdrave težine uglavnom jedu kada su gladni i često govore da uživaju u jelu. Deblji ljudi u hrani ne nalaze užitak. Umesto toga, oni jedu kada osete potrebu za određenom hranom, ali nisu nužno gladni. Nakon toga izjavljuju da u hrani nisu uživali toliko koliko ljudi primerene težine.
Naučnici teoretišu da bi razlog mogao da bude to što debeli ljudi sa svakim obrokom jedu više hrane, pokušavajući da kompenzuju osećaj nezadovoljstva.
Učesnici studije su putem aplikacije na telefonu, na skali od 1 do 10, beležili kada osećaju glad i koliko su zadovoljni nakon jela. Naučnike je iznenadilo to što su gojazni učesnici studije potrebu za hranom osećali otprilike isto kao i oni sa zdravom težinom.
I grupa zdravih ispitanika i grupa onih sa prekomernom težinom imale su vrlo slične potrebe za jelom, tri puta dnevno. I dužina obroka je trajala slično, 18 minuta.
Ljudi prekomerne težine nisu bili gladniji od ljudi normalne težine. Ipak, uočeno je da gojazni i zdravi ljudi imaju drugačije navike uzimanja hrane i drugačiji odnos prema hrani. Ljudi zdrave težine jedu kada ogladne i posle obroka su jako zadovoljni.
Gojazni ne jedu nužno kada ih na to tera glad. Jedu kada osete žudnju za nekom hranom, a posle jela ne osećaju zadovoljstvo. Jedan od autora studije doktor Hans Peter Kubis kaže da je naša želja da nešto pojedemo često bazirana na tome da sebe nagradimo, a ne zbog realnog osećaja gladi.
Nedostatak zadovoljstva može doprineti prejedanju, a može i da se desi da se uzima veća količina hrane kako bi se kompenzovao nedostatak uživanja u hrani.
Zbog toga, da bi se ljudima pomoglo da smršaju, veću pažnju bi trebalo usmeriti na osećaj zadovoljstva posle pojedenog obroka.
Izvor: B92
Foto: Ilustracija/Pixabay.com