Trauma može trajno, doživotno da ostavi posledice na mentalno i fizičko zdravlje osobe koja je doživela traumatsko iskustvo. Sada se, naime, čini da trauma ostavlja hemijske posledice na DNK područjima koja su dogovorna za funkcionisanje imunog sistema i pamćenja.
Rezultati najnovijih istraživanja mogu pomoći da se nađe objašnjenje zašto osobe sa postraumatskim stresnim tegobama (PTSD), uključujući vojnike, ali i žrtve silovanja ili zemljotresa, često godinama kasnije imaju loše fizičko zdravlje i mentalne probleme, posebno kad je reč o pamćenju.
Rezultati bi, takođe, pomogli u bržem i jednostavnijem dijagnostifikovanju tegoba.
Psihijatar Sandro Galea, profesor na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, analizirao je uzorke krvi 23 osobe sa PTSD i 77 bez ovih poremećaja. Cilj analize bio je da se utvrdi da li postoje bitne razlike u nivou supstanci metil grupe koja je bila dodata različitim genima. Ovakve "epigeničke" hemijske promene ne menjaju genetički kod ali mogu značiti da se funkcije gena povećavaju ili smanjuju, da li se "uključuju" ili "isključuju".
Galeov naučni tim identifikovao je broj gena sa promenjenom metilacijom kod osoba sa PTSD - koje su sve bile uključene u imunološke funkcije i razvoja moždanih ćelija. To na neki način, kako je Galeo objasnio za časopis Nju sajentist, objašnjava zašto osobe koje pate od PTSD imaju slabiji imunološki sistem i lošije pamćenje.
Što je još značajnije, broj "napadnutih" gena bio je povezan sa brojem traumatskih iskustava koja je doživela osoba sa poremećajima. "Uvereni smo da upravo traumatski događaji izazivaju promene u metilaciji", naglasio je Galea.
Osobe sa PTSD takođe imaju više antitela prema citomegalovirusu (CMV), virusu herpesa koji je u izvesnoj meri prisutan kod većine ljudske populacije. To ukazuje da je kod njih bio viši nivo CMV, a veća CMV infekcija tesno je povezana sa starenjem imunog sistema.
"Vrlo je izazovno nagađati da bi visok nivo CMV antitela kod osoba sa PTSD mogao biti znak pojava ubrzanog starenja povezanog sa znacima psihološkog stresa", izjavio je neurolog Moises Bauer, profesor na Pontifical Catholic University "Rio Grande do Sul" u gradu Porto Alegre, u Brazilu.
Kako bilo da bilo, Galea je uveren da će otkrića koja je učinio sa saradnicima pomoći osobama sa PTSD. Za početak, promene u metilaciji mogu pomoći da se precizno dijagnosticira stanje. "Nije nemoguće da epigenetske promene mogu biti biomarker, dijagnostički pokazatelj za PTSD", smatra Galea.
On je, takođe, uveren da će to ukazati i na neophodan pravac intervencije. "Nadam se da će rezultati istraživanja ukazati na pravac koji bi omogućio da se spreče epigenetičke promene u osoba koje su u bliskoj prošlosti doživele traumatske događaje", naglasio je Galea.
S njim se slaže i profesor Bauer: "Lekovi koji deluju protiv oblika DNK metilacije su izuzetno interesantni za kliničku primenu kod osoba sa PTSD"...
(FoNet)
NJUJORK, 20. maj 2010.