U intervju koji je pred vama crnokosa dama govorila je o tome šta bi predsednik Amerike trebalo da promeni u svom izgledu, kako je kroz vreme shvaćen njen stil oblačenja, šta trenutno radi i otkriva sa kakvim ljudima voli da sarađuje.
Kakvi su Vaši utisci iz Terme Olimia?
- Bilo mi je stvarno predivno. Najradije bih ostala još deset dana, da nemam obaveza. Ovo je prvi put da sam u Termama Olimia, ali svakako ću se vratiti. Utisci su fantastični. Prekrasno je.
Šta ste sve imali priliku da vidite?
- Bili smo u samostanu, crkva je božanstvena. Barokna, sva u zlatu. Sva sam se naježila. Onako, suze su mi došle kad sam ušla. Ne znam da sam na manjem prostoru videla tako nešto! Fenomenalno i upečatljivo. Kupili smo čajeve za čišćenje organizma. Zatim, jeleni su mi jeli iz ruke, igrala sam golf prvi put u životu i osvojila sam srebrnu medalju na našem malom turniru! Non-stop su bili neki događaji, bilo je stvarno divno. Išla sam na masaže. Prvi put sam probala tajlandsku i baš sam uživala.
Bili ste jedan od izvođača na Deichmann Magic Night modnoj manifestaciji.
- Bilo mi je jako lepo. Inače, poznajem i nosim Deichmann. Bilo mi je drago da sam učestvovala na ovom njihovom partiju i što sam malo doprinela sa svoje dve pesme. Te večeri bio je moj rođendan, a rođendan je uvek upečatljiv dan. Ovaj je bio i pomalo tužan, zbog Antoni Bordena koji je odlučio da sebi oduzme život baš za moj rođendan.
Šta je za Vas moda?
- Igra. Za mene je moda igra. Ja volim da se igram sa modom. Moji ormari liče na neki filmski studio, kostimografije. Mnogi stilisti dolaze kod mene da pozajme garderobu, šešire, pošto ja skupljam godinama i od svukud imam raznih stvari. Imaju faze kad mi dojadi, kad ćete me videti potpuno jednostavnu i crnu, ali čim živne priroda – živnem i ja. Uvek smatram da se ne treba bojati boja. Jako mi se sviđa sadašnja moda, zato što je u modi sve ono što ja volim. Od tigrastog dezena, leoparda do šarenila i šljokica. Ovo je najlepše vreme. Uživajte koliko možete. Igrajte se, oblačite se, farbajte se.
Koliko je moda i fizički izgled uopšte bitan u javnom poslu?
- Za mene je to stvar pristojnosti. Naravno da ne možete sa 50 ili 60 godina izgledati kao sa 20, ali treba se truditi i biti fit. Nisam neki rob vežbanja i ne želim da budem rob izgleda. Imala sam dobru genetiku uvek. Možda da sam više pazila, bolje bi izgledala, ali šta da radim – godine se vide. Neki ljudi to nose nakaradno, a neki znaju da stare. Mislim da ne treba preterivati i pokušavati da izgledaš kao da imaš 20, a imaš 50, jer je to smešno. Naravno, nepristojno je da poznate osobe na javnim mestima izgledaju zapušteno. Bilo da su oni političari ili pripadnici estrade. Mislim da bi se i Angela Merkel mogla malo zategnuti, a i Tramp bi trebalo da promeni frizuru. Njemu isto hitno treba stilista, jer je smešan sa onom frizurom. Tako neki ljudi koji su svaki dan na televiziji moraju da obrate pažnju kako izgledaju, da ne izgledaju nakaradno i smešno. Da ne izgledaju naborano i prestaro. Da ih je neprijatno gledati. Ova današnja moda je moda koja nameće mladi, sveži izgled. Ne možemo pobeći od toga. Čak i u arhitekturi imamo jasne, ravne linije. Tako bi trebalo izgledati.
Ko na sceni na našim prostorima treba da promeni izgled?
- Nisam ja baš kompetentna da govorim ko treba da menja svoj izgled. Ne pada mi niko sad na pamet, kome bi mogla ovako prigovoriti nešto, kao što je Tramp s tom frizurom. To je fakat smešno. Uvek se setim kad su pitali Džordža Klunija da ima moć jedan dan da promeni bilo šta u svetu šta bi uradio, na šta je on odgovorio da bi promenio frizuru Donaldu Trampu. Ima i naših političara koji bi trebalo da porade na sebi, neki fakat izgledaju nakaradno i plastično. Loše skrojena odela, loše frizure. Mene su mnogo ogovarali što se mode tiče, ali ja mislim da je nikad nisu shvatili. Sad možda tek razumeju. Kad je Guči konačno ubacio kemp u svoju modu, kad je ubacio sve moguće detalje i kad se igra sa svim mogućim draperijama, šljokicama, cvećem, uzorcima – e sad se to može nositi! Kad se Alka igrala onda je to bilo – jao koji kič! Ljudi ne razlikuju kič od kempa.
Zbog čeka smatrate da je tako?
- Jer su neobrazovani. Svako ko je tri puta odneo nekoj zvezdi haljinu sebe naziva modnim kritičarem ili modnim znalcem, a zapravo je samo potrčko koji ode u trgovinu i donese nekome nešto. Ni to nije lako biti, ali mora se nešto znati i o modi.
Koliko nama fali znanja o modi?
- Fali nam jako puno. Mi zapravo nismo modno osvešćena nacija. Kad kažem nacija onda mislim na celi region bivše Jugoslavije. Zato što mi ni nismo modno odrastali. Imali smo Kluz, Borovo, Astru. Bili smo željni svega. Možda sam ja dan-danas toliko zabavljena modom i užasno me zanimaju krpice i kad dođem u London satima sedim i gledam kako su ljudi obučeni. Meni je to kao živo pozorište. Verovatno zato što sam toga uvek bila željna.
Imate prilično bogatu karijeru. Kako uspevate da je održite?
- Za mene to nije moj posao, za mene je to moj život. Živim svoj posao. Više sam vezana za pisanje, nisam nužno ni pevačica ni voditeljka, iako imam svoj "talk show". Od malena sam radila kao novinar, jer me je to uvek zanimalo i moja prva ljubav bila je novinarstvo. Upravo forma intervjua. Uvek me intrigiralo da poznate ljude prikažem bez maske. Da postignem prirodnost. Pokazalo se dobrim pa to radim i u svom šou. Postigla sam to da televizija dobije spontanost, a to je jako teško. Zašto trajem? Recimo, sad radim novi album kakav sam oduvek želela, zato što sam upoznala jednog genijalog gitaristu, Zorana Šerbedžiju. Totalnog rokera, koji je svirao i sa grupom Valentino i sa grupom Azra. Pišem i novu knjigu poezije, kao i neki projekat koji će biti svojevrsno moja mala monodrama sa mojim pesmama. Radim ono što me veseli. To što me veseli, to me podmlađuje.
Kako komentarišete činjenicu da na našim prostorima nema mnogo televizijskog programa koji je zabavan, spontan, a u isto vreme i poučan?
- Nekako mislim da i mediji i televizija forsiraju zaglupljivanje naroda. Meni je recimo sjajan šou Ellen, ima i tračeva i zezanja. To je šou kakav bih ja želela, ali uvek nedostaje novaca. Ona ima jedno dvadeset scenarista, pomoćnika. Ja kad radim šou sama zovem goste, žicam ovo i ono, tražim sponzore. Teško je. Mada, nije da nam samo fali novca, fali nam zapravo da prepoznamo ljude koji bi to mogli raditi, da im se da prilika. Sigurno ima mladih, talentovanih ljudi, koji nemaju gde da se pokažu, a koji bi sjajno radili svoj posao. Ne moraju to neminovno ni biti mladi. Recimo ja nisam mlada, pa imam još šta dati.
O čemu razmišljate dok pripremate Vašu emisiju?
- Uvek razmišljam o tome kako da opustim gosta, jer moje emisije jako zavise od gosta. Kada mi dođe Maca, ne može da ne uspe emisija, jer njega samo pikneš i on je hodajući šou. Takvi ljudi su fantastični! Ali, ima ljudi koji su totalno nezanimljivi, koji odgovaraju sa da i ne. Ako primetim da je meni dosadno dok pričam s čovekom, mogu misliti kako će to biti dosadno gledaocima. Onda uvek moraš nekako isprovocirati situaciju, a ne smeš biti nepristojan, jer to nije lepo i neće ti gost doći ponovo. Mada, volela bih biti više provokativna. Ali, bila sam dok sam bila mlada, sad sam nekako smirenija.
Zašto je poznatim ličnostima teško da se opuste i budu spontani?
- Vole da imaju pozu. Imaju stav prema sebi ili misle da treba da izgledaju za javnost na jedan način, a među prijateljima drugačije. Nikad to nisam razumela. Uvek sam smatrala da je poza dosadna. Čovek kada je prirodan onda je interesantan i privlači druge ljude.
Šta još niste uradili u svojoj emisiji, a želeli biste?
- Volela bih jako da imam publiku. Ona daje jedan super štih. Takođe, da imam dobar bend i da se pevači koji dođu u emisiju ne boje pevati sa mojim bendom, pa tražiti plejbek što mi se često dešava.
Autor: Nadlanu.com
Foto: Promo