Hari Poter i Red Feniksa

Hari Poter više nije klinac! Sve je tu: prva brada, mišići, poljubac i, najbitnije, borba protiv ’’sistema’’. Preokret u pravom trenutku, koji je morao biti izveden sa malo više duše

We don't need no education, we don't need no thought control – kao da se čuje još od prve scene kada Hari Poter u ’’starkama’’ i majici koja ocrtava bicepse kulira na dečijem igralištu. Zamišljeno lice i momačka frizura govore sve: naivni mršavko sa okruglim cvikama je prošlost! Skoro kao i klinci sa bgd asfalta, Hari je odrastao neverovatnom brzinom. Ni on, ni mi ne znamo šta nas je snašlo, ali je vrlo uzbudljivo.

I zaista, sve što se doživi na početku pete priče Džoane Rouling ’’Hari Poter i Red Feniksa’’, uvlači u ’’potermaniju’’ i one koji su svet čarobnih štapića doživljavali kao polu-detinjastu tržišno orijentisanu besmislicu. Jer, Hari se sada suočava sa strašnim sudom Ministarstva za magiju i u do sada životu najsličnijem obliku nailazi na problem neuklapanja u ’’sistem’’. Inače, Ministarstvo je ispod zemlje, svi porotnici kibicuju veoma lukavo, a ministar ’’nije informisan’’ da se Voldemort vratio, što, naravno, nema nikakve veze sa postavljanjem novog britanskog premijera.

Dolaskom ministrove produžene ruke, Dolores Ambridž, u Hogvorts, Hari i ekipa doživljavaju ugnjetavanje, lošu teorijsku nastavu i, najgore od svega – ubacivanje u kalup još jednog ’’sistema’’. Nema kvidiča, ali zato ima preletanja Londona noću na metlama i potpuno je cool što Hari postaje urbana faca. Naravno, tu je misteriozni Voldemort, borba za pronalaženje istine, iskrena prijateljstva, jedan poljubac i mnoštvo dilema.

Bez pogovora, snažnija priča od prethodnih. Bilo bi apsolutno tako da je scenarista Majkl Goldenberg bolje žonglirao sa više od 800 strana prelomne (mada možda ne i najbolje) knjige serijala. Nesumnjivo (pre)obiman materijal, koji sam po sebi mnoge priče ostavlja nedorečenim. Iz Rouling-haosa, scenario se briljantno spašava u prvih pola sata, a potom se strmoglavljuje kako bi se film smestio u podnošljiva dva sata, odnosno kako bi se pojasnila radnja.

Ali, ono što se novom autorskom dvojcu – scenaristi Goldenbergu i reditelju Dejvidu Jejtsu, mora priznati je da su napravili više nego primetan korak napred u odnosu na prethodnike. ’’Hari Poter i Red Feniksa’’ će ostati zapamćen po drugačijem tonu, koji je u očekivanim produkcionim uslovima nastao isključivo zahvaljujući njihovoj kreativnosti. Mada, borba između Dambldora i Voldemorta na koju ’’pucaju’’ autori nije baš tako spektakularna, iako su ostali efekti kvalitetni kao i u prethodnim delovima.

Denijel Redklif (Hari Poter) i njegovi stari prijatelji Rupert Grint (Ron Vizli) i Ema Votson (Hermiona Grendžer) su i glumački odrasli, a tu su i neki novi likovi među kojima i neodoljiva providna plavušica Ivana Linč kao otkačena Luna Lavgud i neprevaziđena Helena Bonam Karter kao mnogo više otkačena Belatriks Lestrejndž. Naravno, perfektan je i kasting Imelde Stounton za ulogu Dolores Ambridž, zle aparatčik-tete u kompletićima koji vas nateraju da zamrzite sve nijanse roze boje.

Nažalost, neki omiljeni likovi ovog puta nisu dobili previše mesta što je Alanu Rikmanu (Severus Snejp) poslužilo samo da dokaže svoju genijalnost. Voldemort je grozan i večiti zavodnik Ralf Fajns totalno uživa u tome. Bravo i za Vizli-blizance koji su odlučili da batale akademski život i bace se na ’’biznis’’.

Peti deo magične sage će zasluženo začiniti ’’potermaniju’’, ali ni približno koliko iščekivanje sedme i poslednje knjige o Hariju Poteru. 

Katarina Milovanović