Na 40 kilometara od Kovina ka Beloj crkvi nalazi se drvena tabla na kojoj piše: “Ulaz zabranjen, Sveti Georgije ubiva aždahu”. Strmim zemljano-peskovitim putem stiže se do filmskog sela gde je pala prva klapa najskupljeg srpskog filma “Sveti Georgije ubiva aždahu”
Specijalno sagrađeno etno selo ima 28 autentičnih objekata iz perioda od 1912. do 1917. godine. Selo ima 20 kuća sa svim karakteristikama srpskih seoskih domaćinstava s početka 20. veka, dve kafane, crkvu, groblje, štale, bunare, mlinove kao i mnogo domaćih životinja. Reditelj filma, Srđan Dragojević, proveo je novinarske ekipe kroz selo i dozvolio da zavirimo u svaki kutak, ali i da se poigramo sa prasićima koji su se ovde baš odomaćili.
“Nek otera neko ove svinje, pa pojedoše sve cveće, a ode i scenografija”, vikao je Goran Jevtić.
Autori filma istakli su da je ovo filmsko ostvarenje jedno od najznačajnijih kulturnih i nacionalnih projekata u poslednjih petnaest godina. Projekat vredan preko četiri miliona evra, radiće se prema filmskom scenariju zasnovanom na drami Dušana Kovačevića iz 1982. godine - to je temat o vojevanju Srbije u Prvom svetskom ratu i preplitanju ratnih zbivanja sa sudbinom malog čoveka. Ovo je prvi film koji se bavi Srbijom u Prvom svetskom ratu posle „Marša na Drinu”.
Film će trajati 150 minuta, a paralelno s filmom snimiće se i serija od šest epizoda, koja će biti emitovana sledeće godine, kada se obeležava 90 godina od završetka Prvog svetskog rata. Prema rečima pisca drame i scenarija Dušana Kovačevića, radnja filma će se razlikovati od predstave postavljene u Ateljeu 212, pre više od 20 godina, koja je bila koncentrisana na vreme Cerske bitke u Prvom svetskom ratu i na ljubavni trougao u jednom srpskom selu.
Filmska priča počinje 1912. godine, u selu u Srbiji na obali reke Save, prirodnoj granici s moćnim austrougarskim carstvom. Stanovništvo u selu je podeljeno između dve suprotstavljene struje: na jednoj strani su seljani, potencijalni vojni regruti, a na drugoj borci s telesnim manama iz prethodna dva balkanska rata. Između te dve grupe vlada velika netrpeljivost. Ubrzo počinje veliki rat i zdravi deo stanovništva sela je mobilisan. Invalidi koji su ostali u selu pokušali su da se približe ženama i sestrama vojnika. Ove glasine, kao i ogovaranja i neproverene vesti stizale su do srpskih vojnika u rovovima nekoliko nedelja pre neprijateljskog napada. Da bi sprečili pobunu, srpska Vlada odlučuje da pošalje invalide na front i tako smiri nagoveštenu pobunu...
Ova neobična priča zasnovana na istinitom događaju je veliki ratni ram za ljubavni trougao između mladog invalida (Milutin Milošević), lokalnog žandara (Lazar Ristovski) i njegove žene (Nataša Janjić) koji se okončava kao u grčkoj tragediji. U filmu igraju najpoznatija imena našeg glumišta: Lazar Ristovski, Bora Todorović, Dragan Nikolić, Milena Dravić, Mira Banjac, Zoran Cvijanović, Nebojša Glogovac, Boda Ninković, Goran Jevtić... U ulozi siročeta pojaviće se desetogodišnji Predrag Vasić, koji je na prvu klapu došao sa mamom, a kao domaći u selu provodio nas je kroz tajne seoske prolaze.
U jednom dvorištu sreli smo i Zorana Cvijanovića, koji nam je u jednom dahu rekao: „Ovde je sve fenomenalno i toliko autentično. Kuće su super, sa svakog prozora vidiš komšiju. Već vidim da će snimanje biti uzbudljivo. Jedino nam prasići prave lom“.
Nakon filmova „Lepa sela, lepo gore”, „Rane” i ultra komercijalne trilogije „Mi nismo anđeli”, Srđan Dragovević prvi put se bavi istorijskim filmom.
Snimanje filma „Sveti Georgije ubiva aždahu” trajaće četrnaest nedelja i osim u Deliblatskoj peščari, snimaće se u Bosni i Bugarskoj.
Tekst: Jelena Antonijević
Foto: Marko Risović