Isidora Bjelica se lavovski bori sa svim što joj se dešava na zdravstvenom planu poslednjih nekoliko godina.
Nije klonula duhom i upravo je to ono što raduje sve njene čitaoce i zbog čega joj pružaju neizmernu podršku i ljubav. I njen suprug Nebojša Pajkić daje joj vetar u leđa u svemu što radi.
Večeras je bila posebno inspirisana a na svom Instagram profilu podeli sa nama priču o lepoti i dobroti:
- Kada bismo u našem pogledu na ljude i događaje imali svest da lepota, dobrota, smisao postoje iako mi možda nismo u stanju da ih vidimo pomerila bi se i čvrsta uverenja zbog kojih ljudi ratuju i ubijaju se vekovima. Jer, šta nas uvodi u sukob nego apsolutno uverenje da je naša slika o ljudima i stvarima tačna i ispravna. Čovek, koji shvati da često prepreka na putu nije prepreka nego sam put, da lepota boravi i tamo gde mi ne možemo da je vidimo, a da stvari imaju smisao i kad je to nama nesaznatljivo blizu je razrešenja najteže jednačine života koja se zove dualizam. Iako kao papagaji ponavljamo - ne sudi! - mi zapravo ništa drugo ne radimo nego permanentno sudimo o tome šta je dobro a šta loše, šta je istina a šta laž, šta je lepo a šta ružno i tako tonemo u iluziju dualizma koja će nužo donositi bol. Tamo gde ima lepote, sreće, radosti ne može bez suprotnosti koje nas ometaju u našem ljudskom snu da budemo srećni. Ako već čovek nije blažen da spada u kategoriju onih siromašnih duhom čije je carstvo nebesko onda bar mora da se u svakom trenutku eksplozije svog uverenja, koje mu donosi bol i patnju postane svestan da stvari možda i ne stoje tako... da je sve to naša percepcija tako krhka i tako proizvoljna, proizašla iz onog što smo primili kroz majčino mleko i socijalno ispiranje mozga - kao apsolutnu istinu i poredak. Zato je duboko osećanje kosmičke zahvalnosti za sve što nas zadesi najbolji način da prevaziđemo jad, tugu, očaj i da se prebacimo na vibraciju poverenja da iako nismo u stanju da uvek vidimo lepotu, smisao, dobrotu oni su ipak tu...
Autor: Nadlanu.com/B.M.
Foto: isidorabjelicapajkic/Instagram