Doktorati stečeni na fakultetima koji u trenutku izdavanja diploma nisu imali ispunjene sve formalne uslove - biće priznati. Neće se dovoditi u pitanje ni magistarske i master diplome, kao ni diplome osnovnih studija akademcija koji su ispite polagali kod profesora sa osporenim doktoratima.
Ovo predviđa predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju, koji je pripremilo Ministarstvo prosvete i koji će se u drugoj polovini septembra naći pred poslanicima. Na ovaj način biće razrešen sukob između ranijeg sastava Komisije za akreditaciju (KAPK) i Ministarstva prosvete. KAPK je osporavao kvalifikacije profesora fakulteta i visokih škola koji imaju ove doktorate, a Ministarstvo prosvete zakonom namerava sve da ih učini nespornim. Procenjuje se da ovakvih doktorata ima oko hiljadu, a da je nekoliko desetina njihovih vlasnika zaposleno u visokom obrazovanju.
Izmene zakona predviđaju i produžetak roka starim studentima za godinu dana, ali i uvođenje menadžera na visokim školama i akademijama. Prvobitno je bilo predviđeno i uvođenje menadžera na fakultete, ali se od toga zasada odustalo. Nova rešenja napisana su daleko od očiju stručne javnosti. O izmenama je bilo reči na sednici Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
- Sve se odvija pod nekakvim velom tajne. Izmene zakona ubačene su kao tačka dnevnog reda u poslednji čas, a materijal smo dobili dan uoči sednice - kaže jedan od članova.
- Očigledno se Ministarstvu žuri da legalizuje doktorate koje KAPK nije uvažavao, a i na Nacionalnom savetu rečeno je da određene ustanove nisu ispunile kriterijume da ih izdaju. Naravno, Ministarstvo prosvete ima poslednju reč i može to da uredi zakonom.
I prof. dr Branko Kovačević, član Nacionalnog saveta, potvrđuje da Ministarstvo sve radi u velikoj žurbi, sa objašnjenjem da zakon mora da se menja brzo, zbog starih studenata.
- Nije ovde sporan kvalitet doktorata, već formalno-pravne manjkavosti privatnih fakulteta koji su ih izdavali - kaže prof. Kovačević.
- I nije tačno da u grupi spornih ima i državnih fakulteta.
U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da će ovim zakonom biti ispravljena nepravda prema studentima, koji nisu krivi i nisu mogli da znaju da li visokoškolske ustanove imaju svu potrebnu dokumentaciju.
Pomoćnik ministra za visoko obrazovanje dr Bojan Tubić potvrđuje da zakon predviđa da je dovoljno da je ustanova imala dozvolu za rad i ispunjenost uslova, da bi diplome bile validne.
- Studenti ne treba da trpe zbog bilo kakvih propusta ustanova - objašnjava Tubić.
- Jedna od novina biće i to da rektor ili dekan neće moći da bude neko za je prethodno razrešen sa iste funkcije ili osoba za koju je Agencija za borbu protiv korupcije dala preporuku za razrešenje.
Novina će biti i menadžeri u akademijama strukovnih studija i visokim školama, koji će na dužnost stupiti tek školske 2019/2020. godine.
- Zakon o visokom obrazovanju, koji je stupio na snagu oktobra 2017. godine i koji sada menjamo, predvideo je da svi univerziteti imaju menadžere - objašnjava Tubić.
- Ostavljen im je rok od devet meseci da objave konkurs za izbor menadžera. Njihov posao biće da upravljaju finansijama i drugim operativnim poslovima. U pripremi je i poseban zakon koji će definisati njihove nadležnosti.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pexels.com