Topla zima i toplo proleće doprineli su povećanju broja stršljenova u Srbiji, a populacija ovih insekata povećava se od prošle godine. Vrhunac agresivnosti stršljenovi dostižu u avgustu i septembru, upozoravaju stručnjaci.
- Uvek je u pitanju više faktora, među kojima je klima veoma važna, budući da niske temperature direktno utiču na veću smrtnost populacije. Načelno se može reći da su topla zima i toplo proleće sigurno doprineli povećanju populacije stršljenova, koja je još prošle godine krenula da se uvećava. Možda je pogodovalo i sveže leto, jer je bilo više hrane, verovatno bi bilo manje insekata kojima se hrane da je bilo suše. Koliko će to potrajati, veoma je teško reći, može verovatno i više godina - ne nužno sa ovakvim brojnostima, a može da se naglo prekine na osnovu jednog nepovoljnog događaja, recimo, ekstremno hladne zime, vlažnog proleća - objašnjava entomolog dr Alesandar Ćetković, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu.
On dodaje da ne postoje jasni ciklusi višegodišnjih oscilacija brojnosti, nego prosto slučajni sled raznih, pretežno klimatskih okolnosti, manje ili više prirodnih.
Obični evroazijski stršljen (Vespa crabro), jedina vrsta stršljenova koja obitava na našim prostorima, predstavlja jedan rod krupnih osa, veoma srodnih sa nizom sitnijih vrsta osa i zolja.
- Zapažanje ljudi da su „posebno agresivni u ovo doba godine“ uslovljeno je njihovim životnim ciklusom: ose i stršljenovi su vrste koje žive samo jednu sezonu, a koja dostiže vrhunac upravo u avgustu i septembru. Sve jedinke koje vidimo tokom leta produkovane su ove sezone od matica koje su rođene prethodne jeseni, prezimele zimu i uspostavile svoja nova gnezda počev od proleća. Pre juna i jula su ta gnezda previše mala da bi bila uočena, imaju malo jedinki i ljudi ih ne primećuju, a posle septembra imamo postepeno sve brže osipanje brojnosti, da bi sve još preživele radilice uginule sa prvim mrazevima. Naravno, sve je ovo izraženije i uočljivije u godinama kada populacije dostignu veće brojnosti - pojašnjava dr Ćetković.
Stršljenovi imaju nagon da brane svoja gnezda od svih koji se dovoljno približe da ih mogu ugroziti, tako da ne postoji posebna agresivnost prema ljudima, niti to ima veze sa brojnošću!
- Iako veoma retko, može se desiti da pčela, osa ili stršljen (stršljen najređe) napadnu čoveka „bez očiglednog razloga“, a više od 95 odsto napada vezano je za blizinu gnezda. Tu se ne radi o rojevima nego o određenom broju čuvara gnezda, 15-30 stršljenova ili manje, koji će organizovano napasti „uljeza“ u blizini gnezda. Ako je gnezdo na tavanu kuće, šupljini u zidu ili u blizini prostora u kojima ljudi obavljaju aktivnosti, napada će biti više. Druga je situacija kad jedinka (ili više njih) uđe uveče na svetlo u sobe u potrazi za hranom. One su tada zbunjene i uznemirene, ali skoro nikad nisu agresivne, jer tu ništa ne brane, a može doći do ujeda ako ih ne primetimo pa ih prignječimo, ili ako pokušamo nespretno da ih izbacimo ili ubijemo. Sve ovo je sasvim različito od situacije kada neko nestručno pokuša da uništi gnezdo - tada može doći do masovnog napada više stotina ljutih stršljenova, jer gnezdo stršljena u septembru može imati i više hiljada jedinki - objašnjava dr Ćetković.
Više stotina žrtava
Dve osobe su preminule u julu i avgustu u Srbiji od ujeda stršljenova, a više stotina je zatražilo medicinsku pomoć zbog otoka i drugih komplikacija. Vladan Marković (43), odbornik u Skupštini grada Užica, preminuo je početkom jula u selu Zlodol, gde ga je izbo roj stršljenova. Najezda stršljenova registrovana je posebno na jugu Srbije, naročito u Blacu, Kuršumliji i Prokuplju. U Kuršumliji je za dva meseca registrovano 250 uboda, dok je u Domu zdravlja Blace u jednom danu šestoro pacijenata posetilo lekara nakon ujeda. Od početka meseca 10 do 15 građana Prokuplja zatražilo je pomoć lekara zbog ujeda stršljena. U planinskom selu Novi Glog, kod Trgovišta, sestru (11) i brata (12) iz Ćukovca, kod Vranja, izboli su stršljenovi. Takođe, staricu od oko 80 godina izbo je roj stršljenova na planini Radan.
Izvor: Blic.rs/Branko Janačković
Foto: Ilustracija/Pixabay.com