Nešto je trulo u nekoj državi... Danska? Norveška? Engleska? Srbija?....?
Jedan mogući Hamlet, spakovan u formu koja do sada nije viđena kod nas u teatru - formu slepstik komedije, premijerno je prikazan ove nedelje na BELEF-u
Hamletova dilema ’to be or not to be’ preinačena je u Trtmrtživotilismrt, a Hamlet je u savremenom (ovdašnjem) okruženju u kom se batrga, ludi, nalazi izlaze, prepušta se i očajava...
Autori predstave su na tu temu naveli: "Hamletova moralna dilema pretvorena je u osnovnu egzistencijalnu dilemu čoveka srednjih godina u prepoznatljivoj porodičnoj situaciji u Srbiji. Srpskog kraljevića u najboljim poodmaklim godinama, večitog studenta na budžetu porodice, zaokuplja komplikovana egzistencijalna dilema - ostati ili otići, otići ili se ubiti, ubiti ili pobiti, ili možda oba.
Rastrzan između bogatih turističkih ponuda i rešavanja komplikovanih porodičnih odnosa, on u skučenom stanu, pored ’duha’ svog oca koji nemo bulji u televizor, pokušava da smisli šta će sa svojim životom".
Komedija je postavljena u desetak scena, a glumci, kao u nemom filmu nemaju glas - muzička pozadina (muzičari su na sceni, sa strane i u toku čitave predstave sviraju ) u maniru neme filmske epohe prati radnju, podvlači je, nagoveštava... i njen je sastavni deo. Glumci ne izgovaraju tekst, igraju telom, pokretima koji su, kao i mimika, naglašeni i karikirani.
Ritam predstave je brz, režija čvrsta, a tekst u pravougaonicima emituje se na Kalemegdanskom zidu (bina je smeštena u Šancu kod Leopoldove kapije). Dramaturg predstave je Milena Depolo (rođena 1981.) a reditelj Ana Tomović (rođena 1979. i režirala više predstava u Beogradu, Novom Sadu, Somboru...).
- Slepstik komedija kao pozorišni žanr me već duže okupira jer mi se čini da nudi veliku slobodu u scenskom izrazu zahvaljujući tome što se ne bazira na rečima, kako smo navikli, već na govoru tela, komunikaciji s publikom i specifičnoj muzici, kao neophodnom elementu koji oblikuje scensku radnju. Takođe, ova vrsta komedije ne barata samo logikom i onim što je verovatno i moguće, već nosi i dozu iracionalnosti i osećanja ’da je sve moguće’.
Razmišljajući dalje o sadržaju došla sam na ideju da se pozabavim dekonstrukcijom jednog mita, a to je Hamlet, i da vidim kako taj mit izgleda kada se smesti u okvire slepstik komedije s problemom koji proističe iz naše realnosti, problemom osamostaljenja i odvajanja od osnovne porodične zajednice, koji je kod nas nekako po prirodi stvari zakasneo i otežan" - rekla je o predstavi rediteljka Ana Tomović.
Glumci, Miloš Đorđević (Hamlet), Feđa Stojanović (Duh Hamletovog oca, Polonija), Marija Opsenica (Gertruda), Dubravka Kovjanic (Ofelija), Damjan Kecojević (Klaudije), prolili su litre znoja igrajući predstavu (igra zahteva i izuzetnu koncetraciju i fizičku spremnost) i bili veoma ubedljivi u potrebnoj i zadatoj prenaglašenosti. Damjan Kecojević je uradio i scenski pokret, crno-beli kostimi i scena imali su jasnu aluziju na nemi film i potrebnu dozu otkačenog. (Kostimograf je bila Momirka Bailović.) Izbor aranžmana i muzike uradio je Branko Marković, a muzičari na sceni bili su Branko Marković (bas), Veljko Vujićić (klavir), Novak Mijović, Vlada Protić (trube), Igor Marković (tenor saksofon) i Miloš Milosavljević (bubnjevi).
Predstava "Trtrtživotilismrt" je i simpatična i duhovita i zabavna i originalna. Neobična u zamisli, korišćenju motiva jednog klasika u potpuno drugačijoj, ’pomerenoj’ formi, ona ipak ima najjači vizuelni momenat (koji je naglašen muzikom i utoliko snažniji) .
U glavi ostaju slike i sećanje na izuzetan trud glumaca, a ne baš promišljanje o našoj sadašnjici.
Jelena Jovanović