Dva četrnaestogodišnja deteta, tek tako, uzdrmala su na najlepši mogući način domaću javnost. Fantastičnom glumom, noseći na svojim malim leđima veliki projekat i važnu misao, naterali nas da se zamislimo, zapitamo i zavirimo u svoje dubine. Mihajlo Milavić i Silma Mahmuti junaci su novog domaćeg filmskog ostvarenja "Zlogonje" koje je na neobičan način u žižu kolektivne svesti stavilo pitanje prijateljstva, odrastanja, kao i podrške i razumevanja koje je za svako dete koje se nađe na tom putu od ključne važnosti. Reč je o dve nove mlade zvezde koje su zasjale punim sjajem i očarale sve one koji su se ovih dana uputili u bioskopske sale. Za naš portal, Mihajlo i Silma govore o iskustvu koje ih je proslavilo, dogodovštinama sa snimanja, o značaju ovog ostvarenja i prijateljstvu koje ih veže.
Film "Zlogonje" mnogi ocenjuju kao jedinstveno ostvarenje naše kinematografije. Zbog čega
mislite da je sama najava ovog projekta privukla toliku pažnju javnosti? Šta je to što ga izdvaja u moru drugih?
Mihajlo: Mislim da ovaj film ima posebnu priču. Čitav proces rađanja i stvaranja prijateljstva između Jovana i Milice je interesantan i jedinstven, to kako on stiče u njoj prijatelja i kako vremenom njih dvoje postaju nerazdvojni drugari.
Silma: Smatram da je to tako zato što se duže vreme nije pojavila takva vrsta filma. Do sada su se uglavnom prikazivali filmovi u kojima ima dosta nasilja, a ovaj film je drugačiji i zapravo može nekome da pomogne.
Kako ste se pripremali za ulugu i šta vam je u tom smislu predstavljalo najveći izazov?
Mihajlo: U početku, pre snimanja, i nekoliko prvih dana na setu malo mi je bilo komplikovano da se poklopim sa Jovanovim likom, ali i da izađem na kraj sa tekstom generalno, odnosno scenarijom. Posle nekoliko proba, kada sam pokušavao neke stvari da izvedem, video sam da postoje sličnosti između mene i Jovana, i onda kada sam to uvideo sve je išlo glatko i bez problema.
Silma: Najveći izazov bio mi je da pokušam da shvatim taj osećaj kada su ti roditelji razvedeni, jer Milici su roditelji rastavljeni a meni privatno nisu. A učenje scenarija stvarno nije bilo teško.
Kako je izgledalo snimanje?
Mihajlo: Samo snimanje nije bilo teško zato što sam radio ono što volim i to mi se svidelo. Ni Silma ni ja nismo to gledali kao neku obavezu, već kao druženje koje je na setu veoma interesantno. Tamo smo upoznali mnogo dobrih ljudi. I pored toga što smo imali izvesnu obavezu vezano za snimanje, u pauzama smo se dosta šalili, igrali društvene igre, i to je bilo baš zanimljivo. Sve je to bilo jedno lepo iskustvo jer je to prvi filmski projekat na kom sam radio. Starije kolege su nam puno pomogle. Pored reditelja i producenta koji su nas upućivali u celu priču, kako sve to treba da izgleda, tu je bio i Mateja Popović, moj terapeut iz filma, koji je, iako je imao svega dan-dva snimanja svojih scena, čitavo vreme rada bio tu sa nama, pa nam je u pauzama davao savete. On nam je rekao da ne treba na to da gledamo kao na obavezu jer sve treba da deluje prirodno, kao da nismo samo bubali tekst.
Silma: Samo snimanje nije uopšte bilo naporno, bilo je baš lepo, i nije izgledalo kao posao već kao da smo proveli raspust sa nekim, kroz šalu, a usput smo nešto uradili, nešto veliko. Starije kolege su nam dosta pomogle, ponašali su se kao naša generacija, kao vršnjaci naši da bi nama bilo lakše.
Koji trenutak sa seta nikada nećete zaboraviti?
Mihajlo: Svi trenuci će mi ostati u pamćenju, ali eto na primer dosta u toku snimanja, skoro svaki dan, na svakoj pauzi smo Silma, ja i Mateja Popović bili zajedno, a pošto on svira gitaru tada smo smišljali pesmu za film. I onda smo se malo šalili, razmišljali kako to treba da izgleda, pa taman kada se unesemo u pesmu dolazi Raško i kaže: "'Ajde ajde mora da se snima, da se radi", a mi se razočaramo i pomislimo: "Što si sada našao da nas prekineš, taman kada nam je krenulo". I tu smo stalno tako igrali neke igrice, kartali se, igrali šah... Svaki trenutak bio je poseban na svoj način.
Silma: Bilo je puno takvih trenutaka, ali eto jedan koji se izdvaja i koji neću zaboraviti je kad smo spavali u kombiju posle napornih scena koje smo više puta ponavljali, pa se uspavamo i ne mogu da nas probude pola sata.
Koju poruku film nosi? Zbog čega smatrate da je važno da "Zlogonje" pogleda svako dete u
Srbiji?
Mihajlo: Pre svega svako treba da pogleda film jer zaista nosi veliku poruku. Jedna od scena koje nosi film je ona kada Jovan treba da se popne u sali za vežbanje, da se popne uz stepenice da bi posle pomogao svojoj drugarici. Poruka filma je baš to, da svako ko ima problem treba malo da zastane, da razmisli i razmotri svaku opciju, da se pomuči i razmisli pa da nađe pravi put, samo tako će uspeti u tome što je naumio i doći će do cilja.
Silma: Svako dete čak i šire, van granica naše zemlje treba da pogleda ovaj film. A poruka je jasna – ljudi ne treba da se osuđuju već treba svakome da se pomogne.
Kakve su reakcije vaših porodica i školskih drugara nakon premijere? Da li ste zadovoljni
komentarima?
Mihajlo: Još kada smo završili snimanje i kada je krenula montaža svi su se pitali kako će to izgledati, svi su jedva čekali da vide film. Kada je došao dan premijere tu su bila moja dva drugara iz odeljenja kao i tatini prijatelji, sala je bila puna i svi su bili bukvalno zaprepašćeni. Bila je i moja razredna a ja to nisam znao, sestra mi nije rekla, i čuo sam da je ona na kraju plakala i držala maramicu. Znači svi koji su gledali film su zaplakali u nekom trenutku i zaista su oduševljeni kako je ispalo sve. I to ne samo kod nas, bili smo i u Sarajevu, u Kragujevcu, i svuda su bili veoma pozitivni komentari.
Silma: Reakcije porodice su stvarno super, a što se tiče drugara, najviše me je to plašilo, kako će oni reagovati. Svi su jedva čekali da vide film, više nego ja, i sada će cela moja škola da ga pogleda za dan, dva. Najviše zbog toga sam imala tremu.
Oni koji su pogledali film kažu da se čini kao da se vas dvoje poznajete čitavog života. Da li je
reč samo o dobroj glumi ili ste se zaista zbližili tokom snimanja?
Mihajlo: S jedne strane jeste reč o dobroj glumi jer je i Silma uspela da se nađe u tome kao i ja, ali zaista smo se i brzo zbližili, gledam je kao super drugaricu. Tako da pored glume imamo kul odnos i nismo se tokom snimanja svađali.
Silma: Stvarno smo se zbližili tokom snimanja, upoznali smo se na vratima kastinga, i već tu mi je bio zanimljiv. Posle smo se brzo zgotivili.
"Zlogonje" pre svega predstavlja priču o prijateljstvu. Koliko je ono važno u vašem životu? Šta za vas prijateljstvo predstavlja i šta ste sve spremni da uradite za pravog prijatelja?
Mihajlo: Meni je u životu prijateljstvo zaista važno, i mislim da treba imati dosta drugova koji će da ti veruju na reč i sa kojima ćeš imati zajedničke teme, nešto o čemu možete da pričate, uopšte da se družite. A čak i kada se ne slažem sa nekim drugom u tom nekom trenutku, ako mu bude potrebna pomoć, ja ću da uskočim i da mu pomognem. To je zaista najmannji problem i uvek ću biti spreman na to.
Silma: Za pravog prijatelja sam spremna sve da učinim, ali samo ako je pravi. Prijateljstvo je vrlo bitno u životu, pored porodice prijatelju možeš sve da kažeš. I stvarno je baš loš osećaj kada izgubiš prijatelja.
Kakvi su vaši planovi za budućnost? Da li je gluma nešto gde definitivno vidite sebe?
Mihajlo: Pošto sam zaista oduševljen celokupnim ovim iskustvom, i pošto sam sada video kako to izgleda biti i ispred kamere, i iza kamere, mislim da vidim sebe u tom poslu. Ne mogu sada reći da će to biti baš gluma, možda produkcija na primer, to ćemo tek da vidimo, ali nešto u vezi filma da.
Silma: To me svi pitaju. Ne vidim se iskreno za sada u glumi, ali ko zna, možda nekada. Ima vremena, videćemo.
Autor: Marija Milošević
Foto: Promo