Milica Gacin je voditeljka najgledanijeg TV kviza u Srbiji, popularne "Slagalice". Da je privržena poslu i radi ono što voli, svedoče brojni komentari kako takmičara, tako i gledalaca koji prate kviz i proveravaju svoje znanje. Nasmejana, vedra, strpljiva, deluje kao da želi svakom uplašenom takmičaru da pripomogne da savlada tremu i ostvari što veći broj poena. Upornost i istrajnost njene su zvezde vodilje koje su i "krivci" za njenu uspešnu novinarsku karijeru. Za naš portal, Milica se opredelila za omiljenu seriju, film, vino, svoj hedonistički kutak u koji zađe nakon napornog dana, a pripremila je našim čitaocima ukusnu banana tortu, da bi ih na kraju odvela na omiljenu predstavu.
SERIJA
Današnja produkcija serija je na visokom nivou i zaista je dosta kvalitetnih. Ja nemam baš mnogo slobodnog vremena da redovno pratim sve što izlazi, ali zato me uvek veoma interesuje domaća produkcija. "Senke nad Balkanom" promenile su način shvatanja i stvaranja televizijske serije i dokazale da publika želi kvalitetne sadržaje. Uvek je dobro kada je u fokusu domaće nasleđe. Na kraju dana najviše volim da se uspavam uz sitkom. Neka je kliše, neka sve te serije liče jedna na drugu, prijaju mi da se nasmejem, opustim i utonem u san.
FILM
Dopadaju mi se filmovi koji za temu imaju realan život, stanja i događanja koja se esencijalno tiču ljudi. Nisam ljubitelj naučne fantastike, horora, akcije, već drame koja je prikazana na kreativan način. Zato mi se čini na da je za sva vremena film "Kabare" Boba Fosa sa predivnom Lajzom Mineli u glavnoj ulozi. Kroz formu mjuzikla i na zabavan način, dočarani su rat, borba za egzistenicuju, ljubav. Nedavno sam ponovo gledala “Društvo mrtvih pesnika”, film koji potencira autentičnost kao neophodan princip. Upravo je ovaj film najbolja preporuka za ovo naše vreme u kome se traže isti, a ne posebni.
VINO
Nisam ljubitelj alkohola, ali kada se dogodi da se nečemu nazdravlja, onda su bela vina ono što mi prija. Šardone vinarije "Radovanović" je po mom ukusu ili "Tokajac" uz koji smo porodično dočekivali Nove godine. Nedavno sam u Toskani pila "Kjanti" i moji prijatelji su se najzad saglasili da će od mene biti nešto!
RESTORAN
Veoma poštujem i volim dobru hranu, pa takve restorane i biram. Restoran “Franš” nudi odličnu hranu, uslugu i ambijent i upravo tamo doživela sam veoma lepe porodične trenutke. Kako sam dobar poznavalac slatkiša, jer ih i sama prilično dobro pravim, veoma su mi važne i poslastičarnice. Lep izbor kolača je u “Tintolinu”, a kada želim da pojedem dobru čokoladu, opredelim se za čokolatijeru “Premijer” u centru grada. Kafa sa stilom pije se u “Malom Parizu”.
RECEPT
Tvrdim da su kolači strast. Bez takvog stava, ne mogu se razumeti slatke delicije koje su moja pasija. Zato ću dati preporuku za tortu koja se zaista maksimalno jednostavno priprema, a predivnog je ukusa.
Banana torta
1 kg svežih banana
300 gr oraha
300 gr mlevenog keksa
200 gr putera
200 gr šećera u prahu
slatka pavlaka ili čokolada za završni sloj
U posudi najpre umutiti puter i šećer, pa dodavati jednu po po jednu banana. Kada je sve dobro umućeno, umešati orahe i keks. Oblikovati po želji i završiti tortu umućenom slatkom pavlakom ili glazurom od crne čokolade.
PREDSTAVA
Veliki sam ljubitelj pozorišta, donekle i poznavalac jer sam glumila u predstavi “Grand prix” sa divnim Đuzom Stojiljkovićem i Boletom Stošićem. Imam i prijatelje koji se bave pozorištem, pa proces stvaranja predstave nije nepoznanica za mene. Sada mogu da kažem da sam imala sreće što sam gledala Nebojšu Glogovca kao Hamleta. To je bilo čarobno, neverovatno davanje na sceni, gotovo porađanje njegove ličnosti pred publikom. Za preporuku je komad “Trpele” reditelja Bobana Skerlića u Beogradskom dramskom pozorištu koji se bavi nasiljem nad ženama. Realistično je prikazano kako se nasilje razvija i što je posebno važno, koliko je prisutno u svim strukturama društva. Ne dešava se nekome drugom, već zaista može da se dogodi svakome, čega smo nažalost svedoci. Prikazano je kroz kakva stanja prolaze žrtve i do čega nasilje dovodi ukoliko se ne reaguje na vreme. Teško mi je da odlučim da li je bolje napisano, odigrano ili režirano.
IZLOŽBA
Mislim da svako prvo treba da obiđe i dobro upozna postavke u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti. To je azbuka za svako dalje usvajanje umetnosti kada je reč o najširoj publici. U Italiji se oduševljavamo renesansnim slikarima, u Francuskoj neverovatnim artefaktima u velikom istorijskom rasponu i tako širom sveta, zato smatram da je naša dužnost da naučimo i prepoznajemo domaće autore i da na njihovu zaostavštinu budemo ponosni.
Autor: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva