Treći dan - Provod za prepričavanje
Sjajan provod u sredu i četvrtak nimalo nije umorio Beograđane i sve ostale koji su se ovih dana zatekli u našoj prestonici upravo zbog ovog muzičko-pivskog festivala Ponovo je sinoć ispod Kalemegdana bilo krcato, ponovo je atmosfera bila za uživanje i prepričavanje.
“Kinetic Vibe Za zabavljanje sve brojnijih “tehničara” ovoga puta je bila zadužena “Kinetic Vibe” ekipa, a na glavnoj bini, kao što je uobičajeno, već u kasnim popodnevnim časovima se uveliko sviralo. One koji su “uplatili dnevni boravak” zabavljali su Aleksandra i grupa “Rare”, a “Queen Tribute Band” je, očekivano, prvi izazvao reakciju tada, doduše, još uvek pristižuće publike.
“Kristali" Sa prvim mrakom su zasijali “Kristali”. Sinoć se ponovo pokazalo da njihovi legendarni hitovi iz devedesetih “Dva metra”, “Osmi dan”, “Sad se svega sećam”, “Talasi” nisu zaboravljeni, ali je, čini se, već godinama, njihov najveći adut nešto novija “Menjam se”. Još jedna takva pesma, još jedan veliki radijski hit – to je ono što je potrebno Kristalima za definitivan povratak na nekadašnje pozicije. Zanimljivo je da su Dejan Gvozden i ekipa izašli i na bis, što je pomalo neuobičajeno za festivalske prilike.
Najda i Gale Kristali su svirali duže, ali smo zato na bini kraće gledali Najdu i Galeta. Možda zbog minutaže, možda i zbog toga što smo od njih dvojice navikli na sjajne svirke po beogradskim klubovima, tek – utisak je da sinoć to nije bio njihov maksimum. Uzgred, na njihovim nastupima već postaje iritirajuće forsiranje Najdinih glasovnih heavy egzibicija tamo gde im nije mesto.
"Psihomodo pop" Kada grupa koja sledeće godine puni četvrt veka izađe na binu i odradi svoj nastup sa energijom demo benda, to zaslužuje sve čestitke. Ova rečenica se, naravno, odnosi na Psihomodo pop. Prošli su sinoć kroz sve svoje faze, počev od pesme “Nema nje” ( zauvek ) koja je, kako je rekao Davor Gobac, prvo izašla na ploči “202”-ke još davne 1983. godine, pa do sjajne, “dorsovski” orjentisane “Baš kao ti”, sa još uvek aktuelnog albuma “Plastic Fantastic”. Za pohvalu je to što je legendarni bend konačno rešio da, uz dobro poznate hitove, našoj publici predstavi i ponešto iz novijeg dela karijere, pa je, uz pomenutu pesmu, prijatno iznenađenje bio i bluz sa “uvrnutim” tekstom “Boing 747”. Radujemo se sledećoj godini koja će biti potpuno u znaku Psihomoda – novi album, dokumentarac, knjiga i, nadamo se, veliki beogradski koncert.
“Foltin” U prvim minutima subote predstavio se vrlo interesantan, ali kod nas, nažalost, još uvek neafirmisan makedonski bend “Foltin”. Njihova muzika izmiče svakoj definicji – to je bio utisak već posle prvih minuta svirke. Jedino je jasno da, kada iz Makedonije čujete nešto što vas, bar u pojedinim momentima, asocira na “No Smoking Orchestra”, pa i na “Mano Negra” – to je jako veselo i pozitivno. “Foltin” apsolutno zaslužuje medijsku pažnju i podršku i u Srbiji.
“E-play” već skoro deceniju neguje svoj prepoznatljiv izraz, pa nikakvog iznenađenja nije bilo ni sinoć. Nije bilo, doduše, ni mnogo njihovih pravih fanova u publici, pa je brzo bilo jasno da se čeka heavy metal finiš.
“Iron Media” Iako je prošlo skoro pola godine, o spektakularnom koncertu Iron Maiden-a na Sajmu još se priča. Posle takvog događaja i “original” Dikinsona, Harisa i ostalih, verovatno nije baš lako u ulozi tribute benda ostaviti dovoljno jak utisak i napraviti atmosferu koja će bar pomalo podsećati na taj spektakl. Međutim slovenački “Iron Media” je uspeo u tome, a zaljubljenicima u zvuk “čelične device” prve kapi kiše nisu predstavljale ni najmanji problem.
Slovenci su sišli sa bine, ali, gitara nije utihnula. Svetla su se pogasila tek posle “Kraljevskog apartmana”. Veterani “teškog” zvuka iz godine u godinu, iz albuma u album, imaju sve širu bazu izuzetno odanih fanova, pa se i rano jutos horski pevalo : “Ruka pravde”, “Dama iz kraljevskog apartmana”…
Četvrto, pretposlednje veče donosi nam malo manje gitara, malo više ritma ( “Orthodox Celts”, “Del Arno Band”, “So Sabi” ), i, sigurno, ponovo krcat plato pod Kalemegdanom.
Četvrti dan - Usijanje
Beer fest u svom programu, kada su u pitanju dešavanja na glavnoj bini, ima svoju malu tradiciju koja se odnosi na program subotom. Redovni posetioci festivala pod Kalemegdanom verovatno izgovaraju imena grupa „Del Arno Band“, „Orthodox Celts“ i „So Sabi“ kao jednu reč, jer se ovi bendovi redovno nadovezuju jedan na drugi pretposlednjeg dana, pa je tako bilo i sinoć.
„Del Arno Band“ nas je za 60-tak minuta podsetio na hitove koje dobro pamtimo iz devedesetih godina, posebno sa legendarnog albuma „Reggaeneracija“. Nažalost, njihov nastup ostao je u senci povrede pevača Jovana Matića, pred sam kraj. Harizmatični frontmen se prvo sapleo o kablove, a zatim pao sa bine. Matić je kolima Hitne pomoći prebačen na Ortopedsku kliniku na Banjici, odakle su stigle informacije da se, srećom, ne radi o težoj povredi.
„Orthodox Celts“ Od Jamajke do Irske najbrže se stiže, naravno – na Beer festu. Veselim „Keltima“ nikada nije bio problem da dovedu atmosferu do usijanja, pa je upravo tako bilo i sinoć. Ipak, najlepši momenat je bio kada je Aca Seltik „odjavljivao“ bend rekavši da je violinistkinja Ana opravdano odsutna, i da će nas uskoro – biti više. Još ako dete bude lepo i muzički talentovano na mamu – pun pogodak. Dotakao se Aca i fudbala, konkretno, predstojećeg revanš meča trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona između Crvene zvezde i Glazgov Rendžersa, uzviknuvši : „Pokažimo da u Beogradu postoji samo jedan klub iz Glazgova koji se voli – Seltik!“. Sve je zaista ličilo na solo koncert „Kelta“ pred više desetina hiljada fanova, pa nije čudo što je Aca pred kraj radosno konstatovao: „Konačno smo uspeli da na otvorenom napravimo atmosferu kao u KST-u“.
„So Sabi“ Kad na tako „vruć teren“ dođe „So Sabi“ – žurka se bez problema nastavlja nesmanjenom žestinom. Raul Alberto Dias i njegova ekipa zabavljali su tokom jula turiste u Herceg Novom, ali su, očigledno, ostavili dosta energije i za Beograd. Uočljivo je da je bend na ovakvim nastpima sve više usmeren ka prilagodjavanju repertoara „širim narodnim masama“, ali to, u njihovom slučaju, nikako nije nedostatak, naprotiv. „So Sabi“-ju lepo „stoji“ i Tomina „Branka“, i „Gimme Hope, Joanna“, Edija Granta, i „Sunshine Reggae“...
Ono što nije bilo jasno još kada je objavljen raspored izvođača je – zašto kraj žive svirke posle „So Sabi“-ja, već u 00.45? Prethodnih noći je sve prštalo do ranih jutarnjih sati, i to je definitivno falilo i sinoć. „Tuborg Night“ i DJ-evi u glavnoj ulozi – to nije preterano zanimalo većinu posetilaca, pa se plato pod Kalemegdanom, koji je i sinoć bio dupke pun, vrlo rano ispraznio.
U svakom slučaju, to je bila prilika da se akumulira energija za poslednje veče koje će, uz muzički program, obogatiti tradicionalno finalno takmičenje u brzom ispijanju piva. Šteta je što će ovoga puta izostati još nešto što spada u tradiciju kad je u pitanju završno veče na Beer festu – Mis mokre majice.
tekst: Milan Ćunković
I VAŠARSKO ZBLIŽAVANJE
Dok se probijamo kroz gužvu čuju se regge i ska zvuci grupe „So sabi“ i njihove poznate rečenice: „Volite se ljudi, volite!“, i „Lepo vama, lepo nama“... Mislim se, kome je ovde lepo, dok se prosipa pivo, gde ne može da se kreće od gužve, sa pravom vašarskom atmosferom... Ali, kada se izađe iz velike gužve – na putu između glavnog i beck’s stage-a, već je mnogo bolje. Iza mene ostaju zvuci „sunshine, sunshine regge... Give me, give me, give me just a little smile...“ a idem u susret komercijalnoj house muzici – tamo gde su kafići „Red shoes“ i „Sunset“ postavili svoje štandove...
Becks stage je sasvim izdvojen, i na njemu nije tolika gužva. Bad Copy uveliko repuju: „Idemo odma’“, pa „Vanzemaljci“, i mnoge druge, i za kraj čuju se povici : „Dođi na Bad Copy’s žurku...!“ gde publika totalno poludi! Naravno, momci na bini imali su smešne opaske, ovog pita je na meti bilo Vajfert pivo... Nešto im je tu smetalo, pa su upitali publiku: „Pio sam Vajfert, da li sad smem da pijem Hajneken?“. Ovi momci stvarno znaju da naprave atmosferu i da zapale publiku, u kojoj su dominirali muškarci, a većina je znala sve tekstove.
Nakon njih DJ Rahmanee. Odličan drum n bass set, ne preterano tvrd, prilagođen raznolikoj Beer Fest publici. Bilo je tu i slušljivih, poznatih melodija, a među njima i Rahmanijeva stvar – d ’n’ b prerada Beogradskog Sindikata „Alal vera“, koja je dostizala visoka mesta muzičkih top lista, beogradskih radio stanica...
Na glavnom stejdžu je uveliko trajalo „tuborg veče“, gde su nastupali selected di-džejevi.
Bez ustručavanja
Ono što je jedna od karakteristika Beer Festa jeste prilaženje i upoznavanje bez ustručavanja. To se uglavnom dešava haotično, dvojica (više ili manje) muškaraca tako negde jure, pa nabasaju na pripadnicu-e ženskog pola, i sledeća stvar je pružanje ruke i upoznavanje... Valjda zato što su svi opušteni, zato što se svuda toče različite vrste i velike količine piva, pa nekako pod tim utiskom stvara se atmosfera opuštenosti i „druželjubive“ atmosfere. Na drugim žurkama, to je prava retkost.
Kad ste već na vašaru, nemojte propustiti priliku da odete do ringišpila (poznatog i kao „Hali-Gali“), mada su vam, kod punog stomaka, vožnja automobilčićima sigurnija stvar... I da, dobro jedite pre nego što dođete na Kalemegdan, jer kako na svakom vašaru ima pljeskavica, tako i na ovom, ali ovo zadovoljstvo koštaće vas 200 dinara (dimljena vešalica 400).
Uprkos gužvi, gaženju, prosipanju/polivanju piva po vama, nekim grupama koje ste po hiljadu puta slušali, i koje će se vrlo verovatno i sledeće godine slušati na ovom festivalu, vašarskoj atmosferi, nemogućnosti da zbog gužve ili reda probate neko novo, strano pivo koje ste želeli, Beer Fest ostaje tradicija.
Na taj festival se gleda kao na jedan veliki poklon Beogradu, koji ostaje u lepom sećanju, baš zbog te ludačke, vesele i haotične atmosfere, koja se i te kako oseća...
I baš o njoj pričaju stranci koji pokušavaju da objasne kako im se čini Beograd: „Lep, lud, haotičan...“.
Nada Veljković
Peti dan - Spuštanje zavese
Zavesa pod Kalemegdanom je po peti put spuštena po završetku Beer festa. Razloga za radost iz godine u godinu ima sve više. Od uvodne srede, do sinoć, publika je, bez dana predaha, dupke punila plato ispred glavne bine, kao i prostor gde su u glavnoj ulozi bili DJ-evi.
Poslednje veče je, po tradiciji, imalo i takmičarski karakter. U okviru manifestacije “Lavovski cug”, u više disciplina su se nadmetale pivopije koje ne žele da se svojim omiljenim “sportom” bave samo rekreativno. Prvo su na teren ( to jest binu ) “istrčali” predstavnici pivara, a kriglu je prvi ispraznio Vladimir Ilić, predstavnik “Hajnekena”. Usledilo je muško finale, gde je primat potvrdio prošlogodišnji pobednik Srđan Todorov. Da je ispijanje piva kolektivna disciplina – pokazalo je takmičenje štafeta. Ekipa “Munze” je do prvog mesta stigla savladavši “Champion Drink”. U nedostatku takmičenja za Mis mokre majice, najveće interesovanje je izazvalo žensko finale. Najbrža “pivopijka” je ovoga puta bila Jovana Bojić. Da Srđan Todorov ne bude jedini koji je odbranio prošlogodišnju pobedu, potrudio se Stevan Timotijević, i to u disciplini izdržljivosti. “Lavovski cug” je protekao, naravno, uz “Lav” pivo, a publika je, kao najbolje pivo na ovogodišnjem Beer festu, odabrala “Jelen”. Uz to, “Jelen” je, po mišljenju posetilaca, imao najbolju promociju i najljubaznije osoblje, a najlepši štand je bio “Tuborgov”.
Pre pojavljivanja pivopija, na glavnoj bini se, naravno, sviralo, i to jako dobro. Šteta je što je nastup legendarnog benda “Elvis J. Kurtovich” ( tj. njihovog pevača Rize, ali to je druga i duga priča ), počeo još pre 20 h, jer tada, kao i obično, publike gotovo da i nema. Međutim, legendarni šoumen je iz pesme u pesmu dizao atmosferu, pa je na kraju, uz silne ovacije, jedva sišao sa bine. Ipak, ostaje utisak da je miks Elvisovih hitova i pesama Zabranjenog pušenja zaslužio mnogo bolji termin.
“Emir & Frozen Camels“ su bili prijatno iznenađenje za one koji su ih prvi put gledali, a redovnim posetiocima Beer festa su već stari znanci. Emir Bukovica je Sarajlija koji se pre petnaestak godina otisnuo u Ameriku, pa je njegova muzika vrlo vešta simbioza tamošnjeg roka i gitarski odsviranih etno elemenata sa naših prostora. Na bini se pojavio i Emirov dugogodišnji saradnik, bluzer Danny Shepard. Svirka za svaku pohvalu !
Usledio je „Lavovski cug“, i za kraj, bar kada je u pitanju živa svirka na ovogodišnjem Beer festu – Van Gogh.
Pero je već bilo naoštreno za kritiku. Kao što je poznato, bend je pre samo tri meseca održao sjajan koncert u Areni, pa je posle takvog spektakla bila logična pauza kada je u pitanju druženje sa beogradskom publikom. Međutim, sinoć je atmosfera bila kao da Đule i ekipa nisu svirali u prestonici godinama ! Do njihovog nastupa moglo je komotno da se šeta pred binom, ali, čim je krenula uvodna „Ludo luda“ – prostor pod Kalemegdanom je za tili čas postao dupke pun. Beogradska publika je ove godine dobila zaista maksimum od Van Gogh-a. Imaće čega da se seća i šta da prepričava do nekog novog susreta sa njima, kada „Kolo“, nadamo se, više neće biti aktuelan album.
Žurka je zatim nastavljena uz mainstream diskoteku, dok su na Becks stejdžu u glavnim ulogama bili Dejan Milićević i Marko Nastić. Tek je zora donela razilaženje posetilaca kod kojih se mešalo zadovoljstvo zbog sjajnog provoda, ali i tuga što sve ovo ne traje bar još koji dan.
Dok se ne saopšte zvanični podaci, ostaje pretpostavka da je ovogodišnji Beer fest bio najposećeniji do sada, i da je imao najbolju ponudu u svakom smislu. Mnogi su, što na licu mesta, što na raznim internet forumima, komentarisali da je bilo „vašarskog“ sadržaja (razni ringišpili, šećerna vuna...), ali je utisak da to ničim nije ugrozilo „muzičko-pivsku“ orjentaciju festivala. Vašar ipak nije vašar bez (polu)golih pevaljki i zajapurenih trubača, a oni su, srećom, tih dana miljama daleko od Beer festa.
Već od danas nestrpljivo čekamo sledeći avgust 2008. i Beer fest broj 6. Do tada – za početak, na istom mestu, ubrzo sledi još nešto što takođe postaje tradicija – drugi “Jelen pivo live” festival, 7. i 8. septembra.
Milan Ćunković
Foto: Sanja Knežević