Zaštitne kreme su klasici kod zaštite kože od sunca. Ali i kroz hranu koju unosimo možemo stvoriti korisnu zaštitu, objašnjava bečki profesor Hademar Bankhofer.
Na prvom mestu po značaju zaštite kože od sunca nalazi se zelena salata. Ona je bogata bioaktivnom supstancom – hlorofil, koja doprinosi da se napadnute ćelije kože obnove. Takođe i šargarepa ima zaštitnu funkciju. Beta-karotin u šargarepi sakuplja se u gornjem sloju kože i odbija agresivne štetne materije koje nastaju usled delovanja sunčevih zraka. Najoptimalnije deluje šargarepa kada se jede kuvana ili dinstana, jer koža tada bolje prima beta-karotin. Tokom sunčanih dana Bankofer savetuje da se u jelovnik uvrsti brokoli, jer supstanca sulforofan koja se nalazi u brokoliju pomaže da se štetne materije brzo odstrane iz kože i neutrališu.
Crno grožđe takođe štiti kožu supstancama kvercetin, kačajn i epikatehin. One donekle smanjuju rizik od nastanka raka. Isti takav efekat ima i zeleni čaj ukoliko se pije u velikim količinama, na primer dva litra dnevno. Indirektnu zaštitu kože od sunca pružaju i sveže ili sušene smokve kao i kruške. One sadrže fenolne kiseline koje pomažu da se uz manje sunčanja brže dobije preplanula boja, a ona se i zadržava duže. Osim pomenutog povrća i voća i maline i kupine štite kožu od oštećenja ćelija.
Ali bez sumnje najvažniji zaštitnik od sunca stvara se u koži konzumiranjem paradajza i lubenice. Oboje sadrže crvenu boju - likopin, koja dokazano može da smanji rizik od raka. Pre svega jela koja se spremaju sa kečapom povećavaju UV-zaštitu kože. Likopin u paradajzu u roku od 10 nedelja stvori zaštitni faktor vrednosti dva do tri. Zbog čega Bankhofer savetuje da leti treba češće konzumirati supu od paradajza, sok od paradajza, kečap ili samo paradajz.
Compress