U subotu 10. novembra, svuda u svetu, obeležava se Dan vinskog turizma. Upravo to je povod da za sve Beograđane organizujemo promotivnu Šetnju beogradskim pašalukom koju realizujemo u okviru projekta Carigradski vinski drum, a kojom želim da javnosti skrenemo pažnju na spečifičnosti, ali neslućene potencijale ove grane turizma.
Koliko je ova tema značajna, najbolje objašnjava odgovor na pitanje ko su i šta zapravo od svog odmora/putovanja očekuju vinski turisti? Strana, jer domaćih nema, istraživanja ukazuju na činjenicu da su ovi turisti primarno motivisani ljubavlju ka vinu. Ovde nije zgoreg napraviti malu digresiju te potsetiti da sama reč motivacija potiče od latinske reči movere što znači kretati se. Ovo praktično znači da svaka prezentacija turističke destinacije mora da kod potencijalnog putnika izazove želju za pokretom. Da potstakne na mali napor kako bi prezentovano bilo i lično doživljeno. Marketinški magovi su ovu lekciju dobro savladali, vinari je sprovode instiktivno, a (naša) država protokolarno. U Australiji, na primer, postoji dokument nazvan „Strategija 2025“ koji ima za cilj materijalizaciju vizije prema kojoj će Australija do 2025. godine od prodaje vina prihodovati 4,5 milijarde dolara. Jasno vam je, razvijen vinski turizam može dati značajan doprinos postizanju ovog cilja. Sličan dokument postoji i na Novom Zelandu ali i drugim turistički osvešćenim državama širom sveta. Ipak, italijani su otišli korak dalje, pa su definisali i psihološke profile vinskih turista prema kojima ih dele na:
- Profesionalce, ljude od 30 do 45 godina starosti, dobro upućene u posao, a koji putuju u svrhu usavršavanja i razmene znanja i iskustava
- Ljubitelje vina, kod njih su to turisti starosti 25 do 30 godina, koji su strastveni zaljubljenici u vino, o njemu znaju puno i puno uče, iako daleko manje od profesionalaca. Ovi ljudi često putuju u grupi, uz uvek prisutnog dobrog turističkog vodiča, okruženi prijateljima
- Prepredenjak, 40 do 50 godina starosti, ponešto zna o vinu, često veoma površno i voli da se razmeće svojim poznanstvima i navodnim prijateljstvima s ljudima od uticaja
- Pijanica, obično star negde između 50 do 60 godina, putuje isključivo vikendom, halapljivo guta sve što mu se sipa u čašu i obavezno kupuje vina u rinfuzi
Jasno je, najperspektivnija, najmasovnija i kategorija u koju vredi najviše ulagati su ljubitelji vina. Empirijski gledano, u Srbiji, domaći turisti, u kategoriji „ljubitelji vina“ obično imaju 25 do 55 godina, zaposleni su, imaju stabilne prihode, putuju u grupi, vikendom, uz pratnju dobro upućenog vodiča, nikada se ne opijaju na putovanjima, kupuju buteljke i zainteresovani su i za druge sadržaje koji imaju dodirnih tačaka sa vinom. Ovde se pre svega misli na muzeje, galerije, crkve i manastire, restorane i druge turističke sadržaje koji nemaju vino kao osnovnu delatnost. I sada dolazimo do ključne stvari koja vinskog turistu definiše kao osobu koju zanima puno više od prostog uživanja u čaši omiljenog pića i koja je spremna da za takav doživljaj izdvoji nešto više novca.
Kao logičan sled, nameće se pitanje ima li Srbija šta da ponudi takvoj grupi turista? Mi mislimo da ima! Često i više nego neke od zemalja u okruženju. O tzv. zemljama Novog Sveta (Južna i Severna Amerika, Australija, Novi Zeland) da i ne govorimo. Jasno vam je, sve te zemlje imaju mnogo razvijeniji vinski turizam. Ovde sada želimo da pristupačnost destinacijama, kvalitet puteva, saobraćanu signalizaciju, mobilne i internet mreže, iako realan problem sa terena, prepustimo nekom drugom.
Kao što već sasvim sigurno znate, Srbija je zemlja bogata istorijom, tradicijom i kulturom. Puno toga smo sakrili sami od sebe, ali puno toga novog i otkrivamo svaki dan. Primera radi, lično me je neizmerno obradovalo otkopavanje stare Stambol kapije na sadašnjem Trgu Republike u Beogradu. I ako se sada pitate kakve veze ima stara Stambol kapija sa vinskim turizmom, objasniću vam da Carigradski vinski drum, projekat na kome radimo od početka ove godine, započinje upravo ovde. Za nedovoljno upućene, Carigradski drum trasirali su Rimljani davne 33. godine. U Srednjem veku postao je glavna trgovačka drumska saobraćajnica koja je povezivala Aziju i Evropu. Dobrim delom ovog druma, danas prolazi Koridor 10 koji svojim V krakom i dalje povezuje Beograd (nekada Singidunum) preko Niša, Plovdiva i Sofije, sa Istanbulom, negdašnjim Carigradom. Ko je i šta sve prošlo ovim drumom od njegovog stvaranja do danas, možemo samo da slutimo. Mada, pouzdano se zna da je Carigradskim drumom 1433. godine, putovao i francuski putopisac Brentrandron de la Brokijer. U njegovom putopisu koji nosi naziv „Put preko mora“ ostalo je zabeleženo da su „trenutno srpska vina bolja od francuskih“.
Ali, da ne bude da samo ovaj projekat vinskog turizma smatramo bitnim, nije zgoreg pomenuti ni Muzej vina u Župi, manastir Ravanicu u kome počivaju mošti jedinog srpskog „somelijea“ koga je istorija zapamtila, Viminacijum, Rajačke pimnice, Oplenac, Kraljevu vinariju, manastir Koporin, Dečane, Veliku Hoču, Malču, Despotikin muzej vinogradarstva...
Za kraj, uputićemo vas u Šid na primer. Posetite Galeriju Save Šumanovića, otkrijte tajnu triptiha Beračice, dela koje ostalo da se suši na štafelaju dok su njega odvodili na put sa koga se više nikada neće vratiti. Delo koje se smatra srpskom verzijom Tajne večere i slika pred kojom možete sve osim da ostanete ravnodušni.
Autor: mr Mirjana Maksimović, predsednica Udruženja Žene i Vino, Beograd
www.zeneivino.com
Foto: Promo