Ko bar jednom proba vojvođanske specijalitete, vraća im se u svakoj sledećoj prilici. A još kada se veliki broj iskusnih domaćica i pravih majstora dobre vojvođanske hrane okupi na jednom mestu, e to se već pretvori u festival hrane i pića
Za vas smo obišli tradicionalni Etno festival hrane i muzike na novosadskom Štrandu.
Vazduh nije mirisao na Dunav, već na šunke, paprikaše, krofne, vanilice i ostale specijalitete koje su vredne domaćice počele da pripremaju još u ranim prepodnevnim časovima na oko stotinjak štandova. Najveća gužva, kao i prethodnih šest godina, bila je oko jagnjećeg i ribljeg paprikaša kao i kazana sa vojničkim pasuljem.
Jedan od najposećenijih štandova bio je i štand domaćica iz Srpskog Itebeja. One su specijalno za ovu priliku napravile i pravi nedeljni ručak, sa sve domaćom supom i rinflajšom. Ispekle su i meso od živine koje same gaje i umesile pravi domaći hleb od dve kile.
Da bi posetiocima što vernije prikazale kako izgledaju njihova dvorišta, u kojima se, kako kažu, gaji samo zdrava hrana, donele su i kolibu od kukuruzovih stabljika, ćurku koja je ležala na jajima i koku koja se od vrućine sakrila ispod metle.
Domaćice iz Botoša, sela pored Zrenjanina, pekle su krofne, i tek povremeno prekidale da odigraju poneko kolo. Umesto maramica, u rukama su držale brašnjave oklagije.
Na štandu sa najviše mesa sreli smo Stevu Kosanovića, domaćina iz Ravnja koji je na sav glas hvalio svoje svinje “mangulice”, od kojih se dobija meso bez holesterola.
Uz zdravu slaninu i još zdraviju šunku služio se sok od zove. Svi oni koji vole dobru kapljicu mogli su da probaju iriška i karlovačka vina, koviljsku rakiju kao i slatke likere sazrele u prozorima temerinskih domaćica.
Na centralnoj bini nastupilo je preko osamdeset kulturno-umetničkih društava iz cele Vojvodine.
Aleksandra Galić