Optužuju ih da su sebični, razmaženi, neodgovorni. Da samo žele da uživaju i da ne shvataju da život podrazumeva i obaveze. Opominju ih da se nekad tokom zabavljanja tražio partner za brak, a ne za zabavu. Podsećaju ih da su deca kruna braka, a ne doživotni teg koji na vagi životnog zadovoljstva oduzima prostor za lične želje.
Na optuženičkoj klupi su - mladi. Na mestu sudija isti oni koji su nekad od prethodnih generacija bili optuživani za razne "zločine". I nije to ništa novo - stari, dobri jaz generacija. Ali gde je istina? Gde je ljubav danas na skali životnih prioriteta mladih - pri vrhu, ili iza posla, uživanja, putovanja? A gde je brak? Šta mladi zapravo očekuju od ljubavi? Da li je veza bez obaveza odnela prevagu nad posvećenosti jednom partneru?
Činjenica je da živimo u doba egoizma. Da "ja" postaje mnogo važnije od "mi". Činjenice kažu i da se starosna granica ulaska u brak sve više pomera, a potomstvo odlaže. Tokom prošle godine u Srbiji je zaključeno skoro 1.000 brakova manje nego pre dve godine, muškarci "da" kažu sa, u proseku, 34 godine, žene sa 31. I to je svetski trend.
Psiholog Jovana Jovanović primećuje da marketing industrija danas pokušava da stavi ljubav na poslednje mesto kako bi mogla da nam proda razne proizvode i usluge čiji je cilj da nas učine srećnima. Ali, kako naglašava sagovornica "Života plus", mada nam se čini da postoji hiljadu i jedna stvar koja može da zameni ljubav, to nije tako.
- I to je najveća iluzija vremena u kom živimo. Jer, ljubav je od egzistencijalne važnosti za svakog od nas. Bez nje ljudi tuguju, obolevaju, dobijaju komplekse. Voljen čovek je srećan, zadovoljan sobom i svojim životom. Mladi danas brkaju ljubav sa drugim pojmovima, sa zaljubljenošću, egocentrizmom i novcem. Sve je manje onih koji su danas srećni u ljubavi jer da bi čovek voleo i bio voljen, treba nešto sa nekim da deli. Ljubav je u osnovi deljenje, a mnogi na to nisu spremni, pa izmišljaju nove definicije ljubavi kako bi dobili ono što žele od druge osobe, a ne podelili nešto - objašnjava psiholog.
A da li je zaista tako? Bez obzira na povećanje načina za upoznavanje potencijalnog partnera zbog niza aplikacija za zabavljanje, mladi se žale da je teško naći dobrog partnera. Ali, naša sagovornica ističe da upravo to što nam se čini da imamo neograničene mogućnosti za upoznavanje ljudi sa svih krajeva sveta, stvara zabludu da uvek može da se nađe nešto bolje.
- Zbog toga su danas mnogi usamljeni i nesrećni. Dobar odnos se stvara i gradi, za njega je potrebno vreme. Mnogi koji nemaju sreće u ljubavi zapravo nisu precenili, nego potcenili sebe. Odustaju pre vremena, ne bore se za ljubav, neki čak ne vide smisao ljubavi. A onda se žale kako ih niko nije dovoljno voleo. Suština je u tome da se odgovarajući partner ne pronalazi, već ga morate stvoriti sami - ističe Jovanovićeva.
A kad i ako se on stvori, dolazi brak koji, kako pokazuje statistika, nije na listi prioriteta. Možda zbog ekonomskih razloga, možda zbog toga što su mladi bili svedoci tolikog broja brakova koji su propali.
- Kad je reč o trendu kasnijeg stupanja u brak, mladi iz Srbije se ne razlikuju mnogo od vršnjaka iz sveta. Mladi danas imaju mnogo više mogućnosti, individualizam u periodu od dvadesetih do tridesetih postao je trend. Takođe, mladi imaju mnogo veće ambicije nego generacije pre njih. Broj onih koji odlučuju da završe fakultet veći je nego pre 50 godina, što logično pomera granicu ulaska u brak. Svakako je važan i ekonomski faktor te mnogi čekaju da se ostvare u poslu, pa tek onda stvore porodicu kako bi mogli da je izdržavaju - kaže Jovanovićeva.
A kad je stvore, šta tada mogu da očekuju? Mada žene žele partnera koji će jednako voditi računa o deci i kući, u realnosti smo još daleko od te slike. Istraživanja u celom svetu pokazuju da je veći deo kućnih obaveza na ženi, a na Balkanu je to posebno izraženo.
- Iskustva pokazuju da iako se o ravnopravnosti u vezi ili braku dosta priča, kod nas na Balkanu očekivanja su i dalje tradicionalna. Ako u izlascima sa dečkom tokom cele veze devojka sama sebi plaća piće, neće biti zadovoljna iako će zbog trenda da pokaže kako je savremena i ravnopravna pristati na to. Muškarci, ako peglaju i kuvaju, to više rade jer su živeli sami pa su morali da nauče, nego zato što vole da pokažu ravnopravnost. Zapravo više treba da težimo ka kompromisu - primećuje psiholog.
Na to šta tražimo u ljubavi utiče kultura u kojoj odrastamo, vaspitanje, vreme u kom živimo.
- Očekivanja od ljubavi su uvek velika, ali svako vreme ima svoje trendove. Mladi danas ne očekuju isto što i njihovi roditelji, ali potreba je u osnovi ista - da se voli i bude voljen, što podrazumeva bliskost, nežnost, poverenje i poštovanje. Kulturološki se razlikuje način na koji očekujemo da budemo voljeni i način na koji dajemo ljubav. U nekim kulturama ljubav je trpljenje, poštovanje i žrtvovanje, u drugim sloboda. Ali svima je zajedničko to da su bez ljubavi svi nesrećni - kaže psiholog Jovana Jovanović.
Izvor: Novosti/Život plus
Foto: Ilustracija/Unsplash.com