Prošlo je nekoliko meseci od trenutka kada je voditeljka Marija Kilibarda (38) poslednji put u emisiji “150 minuta” gledaocima rekla “doviđenja”, do njenog prvog “dobar dan” u specifičnom programu “Super Srbija” na TV Prva. Njena neverovatna energija nedostajala je na ekranima, ali i kamere su nedostajale njoj. Od sredine oktobra, svake nedelje posle podne, Marija nam predstavlja ambiciozne ljude za koje autori ove jedinstvene emisije kažu da “više veruju u svoje snove nego što se plaše neuspeha”. Što se snova poznate Beograđanke tiče, stvari stoje ovako:
– Otkad sam bila u dvadesetim godinama do danas, moje želje se ponavljaju, a uglavnom se odnose na opšte stvari – da ljudi koje volim budu zdravi, da osećam spokoj u srcu i duši, da mirno spavam… Hvala bogu, a kucnuću i sedamdeset tri puta o drvo, sve to se manje-više ispunjava. Deo želja bio je usmeren na obilaske nekih lepih mesta, ali i njih polako realizujem, što i nije čudo s obzirom na to da sam sve svoje misli i finansije usmerila ka tome. Dugo sam želela da imam svoj stan, ali i to sam ostvarila. Srećna sam što imam svoje malo, ušuškano gnezdo.
Čega se plašite?
– Imam samo iracionalne strahove od nekih vrsta insekata, ajkula i zmija. To su jedine fobije koje godinama “gajim”. Suštinske strahove, poput onih od starenja, samoće ili bolesti, nemam, jer o svim tim stvarima, koje jesu deo života, zaista ne razmišljam. Koncentrisana sam na ono dobro u nama i oko nas. Valjda, kad si otvoren za to dobro, ono brže i lakše dolazi do tebe.
Nedavno je ispod jednog vašeg posta pisalo – spava li @kilimara nekada. Pa, spavate li?
- Malo spavam, jer mi glava stalno radi. Koliko god delovala nonšalantno, nije mi lako da se opustim. Ne mogu da smirim misli, pa mi je zato teško da se uspavam, a kad to uspem, teško mi je da se probudim. Dakle, teško je, jer mi je bioritam vrlo čudan.
Kako se relaksirate?
- Dobro rešenje su masaža, muzika za spavanje, čitanje poezije, aranžiranje cveća po kući, a nekad se izmučim na boksu, pa onda moram da spavam.
Umorite li se nekad od putovanja?
- U celoj toj priči nerviraju me samo aerodromi. Ne mogu da podnesem pogled na ljude koji plaču zbog rastanaka, ne podnosim izuvanje na bezbednosnim kontrolama, aparate koji pište bez razloga, neljubazne službenike... Kad negde idem autom, mrzim kad se dugo čeka na granici. Međutim, nekad i sam transport do određenog mesta ume da bude uzbudljiv. Uglavnom se toliko fokusiramo na krajnji cilj da zaboavimo da je čarolija i u samom putovanju. Upoznavanje novih predela, prirode, kultura i ljudi nikad mi neće dosaditi. Puno je istine u izreci: ”Da treba da uvek budemo na jednom mestu, umesto stopala imali bismo korenje”.
Da li vi plačete na aerodromima?
- Ne, kad ja negde idem, ali su suze uvek tu kad nekoga ispraćam.
Za vas bi bilo idealno da muškarca svog života upoznate u avionu.
- Nije baš tako. Kada sam u emotivnom odnosu, volim da s voljenom osobom provodim mnogo vremena, pa mi tada prija i da budemo pasivni. Ne bih baš mogla da funkcionišem s nekim ko je zvrk kao ja. Taj neko treba da me malo umiri, a kad se zaljubim, prava sam “papuča”. Veoma sam posvećena onome ko osvoji moje srce, a to podrazumeva i da sam spremna na mnoge promene.
Pretpostavljam da ste apsolvirali da za skladnu vezu treba da imate slična interesovanja i istu količinu energije?
- Kažu suprotnosti se privlače, ali se teško održavaju. S druge strane, mislim da ni velika sličnost nije garancija za dugovečnost nekog odnosa, mada verujem da u većini stvari treba da postoji poklapanje, jer ćemo se u tom slučaju bolje razumeti. Ne znam da li baš nekome ko ima vulkansku energiju treba partner koji mu u tom pogledu parira. Neko mora da sve to smiruje i artikuliše. Bilo bi idealno da neko malo “pali”, neko “gasi”, pa na smenu.
Pomenuli ste veliku posvećenost partneru, a takvi ste i prema svima koji su vam dragi. Kada smo prošli put pričale, rekli ste da ćete morati da tu svoju “brigu i brižnost” dovedete na “normalan nivo”?
- Shvatila sam da je to kako sam se ranije ponašala bilo moja životna misija, a da sada moram da nađem “zlaćane” sredine i balanse u svemu tome. Ja sam čovek ekstrema, a to je stvarno teško. Ili sam potpuno indiferentna u odnosu na određenu situaciju ili osobu ili poklanjam preteranu pažnju i iskazujem brigu. Pomakla se jesam, ali ne znam koliko će mi vremena biti potrebno dok ne budem mogla da kažem da sam sve nivelisala.
Poznato je da volite astrologiju, šta zvezde “kažu” da vas čeka u 2019?
- Kažu da ću veoma mnogo raditi, ali da mi neće biti teško jer ću u tome uživati. Sledeće godine biće fokus na poslu... Nažalost.
Ovo “nažalost” zvuči kao – ništa od nove ljubavi?
- Upravo tako. “Nažalost” sam izgovorila bojeći se da ne delujem kao nezahvalna osoba, koja nije srećna što joj se ukazuje mogućnost da radi posao koji voli, ali ništa nema pun smisao kad nema ljubavi.
Izvor: Story.rs
Foto: kilimara/Instagram