Ubrzo mere kako da se ublaže posledice suše, jer štetu u potpunosti nije nemoguće nadoknaditi
Ministar poljoprivrede Srbije Slobodan Milosavljević izjavio je da ovogodišnji rod pšenice iznosi 1,8 milion tona, što je 1,4 odsto manje nego prošle godine i 16 odsto manje u poređenju sa prethodnim desetogodišnjim prosekom.
Očekuje se da će prinosi kukuruza biti manji za 27 odsto, šećerne repe za 4,5 odsto, suncokreta za 20 odsto i soje za 23 odsto u odnosu na 2006. godinu, rekao je Milosavljević na konferenciji za novinare posvećenoj predstavljanju 100 dana rada tog ministarstva. U odnosu na desetogodišnji prosek stručnjaci očekuju da će rod kukuruza biti manji za 21 odsto, a suncokreta za 2,9 odsto, dok će prinos šećerne repe biti veći za 30 odsto, a soje za 28 odsto, rekao je on i dodao da će za mesec dana ministarstvo imati kompletne podatke o rodu.
Prema njegovim rečima, za sedam meseci ove godine suficit spoljnotrgovinske razmene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bio je 309 miliona dolara. Izvoz je iznosio 904 miliona dolara, što je 43,3 odsto više u poređenju sa istim periodom lane, dok je uvoz bio 594 miliona dolara, odnosno za 19,9 odsto više nego u istom periodu 2006. godine, kazao je Milosavljević. To znači da je uvoz pokriven izvozom 152 procenta, rekao je on i dodao da nema privredne grane u zemlji koja beleži takav spoljnotrgovinski bilans.
Ministar poljoprivrede očekuje da bi ovogodišnji izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda mogao da dostigne 1,5 milijardu dolara. Poljoprivreda i prehrambena industrija pokazuju svojim rezultatima da treba da budu prioritet srpske države i ekonomije, kazao je on i naglasio kako te privredne grane imaju najveći potencijal čijem razvoju Srbija treba da pomogne, kako bi se izvoz udvostručio. Milosavljević je ponovio da je procenjana šteta zbog ovogodišnje suše oko 30 milijardi dinara, a da će precizni podaci biti mogući tek nakon ubiranja letine.
On je najavio da će Ministarstvo ubrzo izaći sa merama kako da se posledice suše ublaže, jer je štetu u potpunosti nemoguće nadoknaditi. Ministarstvo će insistirati da se kod usvajanja Nacionalnog investicionog plana i budžeta da objekti vodoprivrede dobiju ravnopravan, a negde i prioritetan tretman u odnosu na ostale infrastrukturne objekte, kako bi se smanjila zavisnost poljoprivrede od klimatskih promena, kazao je on. Za ulaganje u sisteme navodnjavanje i odvodnjavanje biće potrebne milijarde evra koje zemlja u kratkom periodu nije u stanju da obezbedi, a idealno bi bilo da se nađu partneri koji bi pristali da kredit bude vraćan u hrani, zaključio je Milosavljević. („Pregled“)