Dok uživamo u šetnji i ukusnoj hrani i piću, kupujemo poklone za svoje prijatelje i porodicu, često ne razmišljamo o onoj drugoj strani koju praznici donose mnogima u našem okruženju.
Nedostatak prijatelja, raspadnute ili disfunkcionalne porodice, prazno gnezdo, Badnje veče bez ikoga bliskog na vidiku ili pak osećaj usamljenosti čak i u sobi punoj ljudi samo su deo onoga što mnogi doživljavaju tokom decembra.
To je realnost koja pogađa velik broj ljudi, bez obzira na to jesu li u svojim dvadesetima ili pak već u poodmakloj životnoj dobi. Svesni toga da nemaju ono što se prikazuje u javnosti, mišljenja su kako je njihov život manje vredan, što, svakako, nije tačno.
Na temu usamljenosti tokom praznika osvrnuo se i dr Andrej Prošev, hrvatski specijalista psihijatrije.
- Pre svega, važno je pojasniti da biti sam i biti usamljen nije jedno te isto. Neka osoba može biti usamljena i kad je okružena drugim ljudima. S druge strane, samoća može biti razlog za ravnodušno ili čak prijatno osećanje jer mnogi od nas traže tih nekoliko minuta dnevno koje će provesti sami sa sobom. Usamljenost označava emocionalno stanje pri čemu nije toliko važna fizička prisutnost drugih ljudi, nego odsutnost određene osobe - ističe dr Prošev.
Kako dalje pojašnjava, upravo zbog osećanja usamljenosti u situacijama kada ne znaju da je prepoznaju ili ne žele da se suoče s njom, pojedinci imaju "osećaj praznine", koji zamenjuju nečim drugim. U praznično vreme to je često posezanje za velikim količinama hrane koje ostavljaju štetne posledice, alkoholnim pićima ili pak neumerenim kupovanjem.
Usamljenosti često izaziva i osećaj ličnog neuspeha te je izvor velikog nezadovoljstva i frustracija. Tad se osećaj još više povećava u predbožićno vreme.
Dok iz svakog kutka grada izbija novogodišnji sjaj, pojedinci koji se i inače osećaju usamljeno bilo zbog toga što nemaju nikoga od porodice ili su nezadovoljni trenutnim životom, u tom se periodu osećaju još gore. Čini im se kao da se baš svi drugi vesele, dok je njihov život neuspešan. Tom osećaju doprinosi i nedostatak dnevnog svetla, što utiče na metabolizam, i serotonina, poznatog kao "hormona sreće", napominje dr Prošev.
Međutim, svaki pojedinac može da odabere hoće li se prepustiti božićnoj melanholiji ili pak sam da kreira svoje praznike onako kako najbolje može. Šta možete učiniti kako biste svoju usamljenost preokrenuli u pozitivno iskustvo?
Nemojte imati nerealna očekivanja
Najgore što možete da uradite jeste da uprkos lošim prethodnim iskustvima i činjenici da znate kakvi su pojedini članovi vaše porodice, idealizujete praznike. Ako znate da od određene osobe naprosto ne možete očekivati razumevanje ili izlive ljubavi, nemojte sanjati o tome da će se baš ove godine dogoditi nešto drugačije.
Dr Prošev takođe upozorava na to da se veliki planovi za decembarska slavlja koje nam je nametnulo društvo vrlo brzo mogu da se izjalove, što na pojedincu može ostaviti posledice.
Izbegavajte društvene mreže
Nema goreg osećaja od onog kada za Novu godinu i Božić gledate idealne fotografije na društvenim mrežama, okićene jelke i stolove prepune poslastica oko kojih se okupila čitava porodica, dok vi nemate nikoga s kime biste slavili.
- Društvene mreže zaista su postale pošast novog doba. To polako prelazi u vrlo opasnu zavisnost. Dovoljno je samo pogledati okupljanje društva u nekom kafiću. Polovina njih gleda u svoje mobilne umesto da razgovaraju jedni s drugima. Došli smo do te faze da svoje nesigurnosti i anksioznost "lečimo" gledanjem u ekran - upozorava dr Prošev.
Upravo je zato važno shvatiti da su fotografije na društvenim mrežama vrlo često inscenirane. Ne možete znati što se zaista događa iza određene fotografije i zato nemojte uzimati k srcu "idilu" koju vidite na njima. Šta više, isključite se s društvenih mreža tokom praznika.
Pomaganjem drugima pomoći ćete i sebi
Psiholog Irena Šestak takođe je svesna stanja u koje upadaju usamljeni ljudi, naročito oni bez partnera ili porodice.
- Čak i ako nemamo porodicu ili tu jednu posebnu blisku osobu, sigurno u našem okruženju postoji neko kome je stalo do nas. Imati barem tu jednu osobu, jednog dobrog prijatelja, pravo je blago. Ali, ako vam se čini da i to izostaje u vašem životu, pogledajte oko sebe. Smisao Božića nismo mi, nego drugi oko nas. Oko nas je mnogo bolesnih i usamljenih pojedinaca. Kada njima ulepšamo dan, i sami ćemo se osećati mnogo bolje. Zato posetite staračke domove, dečje prostorije u bolnicama ili kuhinje. Na tim mestima možemo dati svoj doprinos i nekome ulepšati praznike - savetuje psiholog Šestak.
Stvorite svoj Božić
Aktivnosti koje psiholog navodi uveliko mogu pomoći u tome da "preživimo" praznike. Ali uvek će ostati oni neki kasni sati ili dani kada je moguće da će nas suze stići. Kako bismo to zbegli, dobro je okupirati se stvarima koje volimo.
Na primer, pogledajte dobar film, posvetite se onlajn učenju stranog jezika, priuštite svom kućnom ljubimcu najdužu šetnju ikada, idite na trčanje, pripremite svoje omiljeno jelo.
- Praznici ne traju večno. Dođu i prođu i zato je važno gledati dalje od tih nekoliko dana. Trudite se da pronađete mir i ne prepuštajte se melanholiji zbog onoga što nemate. Uvek postoje oni koji imaju mnogo manje od nas, samo je potrebno pogledati svoju okolinu i dati deo sebe drugima, bilo putem osmeha, tople reči ili stiska ruke. To je i smisao Božića - sebe darivati drugima - zaključuje Irena Šestak.
Izvor: Zadovoljna.hr
Foto: Ilustracija/Unsplash.com