Na predstavljanju najnovijeg broja mesečnog biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ konstatovan rekordan izvoz ostvaren u julu, a i identifikovana smanjena tražnja, smirivanje rasta zarada i uvećana štednja stanovništva
Spoljnotrgovinska razmena za period januar−jul povećala vrednost izvoza za 32,3, uvoza 28,6, ali i deficita 28,6 odsto. Međutim, u julu je ostvaren „nikad veći“ izvoz koji je dostigao 610 miliona evra, dok je i uvoz bio jako veliki, ali ne i rekordan (najveći uvoz zabeležen je u decembru 2004. i martu ove godine).
Rast cena na malo stalno se ubrzava od maja ove godine, tako da je u avgustu dostigao plus 1,2 odsto u odnosu na jul, ali i 6,1 odsto prema decembru 2006. U avgustu su poljoprivredni proizvodi, atipično − zbog suše, porasli i to za 11 procenata.
Ukupna industrijska proizvodnja već drugu godinu zadržava stabilne mesečne priraštaje trenda od oko 0,4 odsto, pa je na polugodišnjem nivou prebacila pet, tačno, 5,1 odsto, pri čemu je lider prerađivačka industrija sa 6,2, a slede vađenje ruda i kamena 2,4 i elektroprivreda 1,4 odsto. Međutim, u samom julu redosled je obrnut: 7,6 elektroprivreda, 6,3 vađenje ruda i kamena i 2,7 odsto prerađivačka industrija, pa je ukupan porast industrijske produkcije izneo 3,8 procenta.
U finansijskom i monetarnom sektoru, već prvog meseca primene Zakona o budžetu 2007. i na prihodnoj, i na rashodnoj strani intenzivirana je dinamika realizacije. Zaključno sa julom, ukupan obim budžetskih izdataka realno je veći za 6,9 odsto nego u istom periodu 2006. I pored ušteda ostvarenih po osnovu smanjenih izdavanja za subvenciju, realizacija je premašila nivo iz prethodne godine za tri procenta, pre svega zbog visokog rasta izdataka za plate i kupovinu robe i usluga. Međutim, u julu je obuzdan rast zarada, koji je u odnosu na jun manji za 0,5, nominalno 0,2 odsto, a takav trend se očekuje i do kraja godine.
Prema nepotpunim podacima, realizovana tražnja u julu ima nominalan rast od samo 1,6, u odnosu na isti mesec prošle godine, ali i realan pad od 4,1 odsto. Razlog leži u tome što je u julu zabeležen ogroman skok stanja štednje (15,4 milijardi dinara) i kredita (13,7), ali je neto štednja (1,7 milijardu dinara) oštro oborila ukupnu stopu rasta tražnje stanovništva. („Pregled“)