Važna komponenta je nagrada za korporativnu društvenu odgovornost koja će po prvi put biti dodeljena i u Srbiji
Privredna komora Srbije započela je realizaciju programa Uspostavljanje društvene odgovornosti preduzeća u jugoistočnoj Evropi u delu koji se odnosi na Srbiju. Ovaj program finansira Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke a sprovodi ga organizacija In WEnt GmbH iz Kelna sa partnerskim organizacijama u zemljama jugoistočne Evrope (JIE), rekao je sekretar Udruženja za mala i srednja preduzeća PKS, Dejan Trifunović.
Privredna komora Srbije određena je za nacionalnog partnera i ostvarivanje ciljeva projekta u Srbiji. U svakoj od zemalja program uključuje preko 400 preduzeća (u Srbiji preko 700 preduzeća), od kojih se biraju najbolja u ovoj oblasti. Važna komponenta projekta je nagrada za korporativnu društvenu odgovornost (Corporate Social Responsibility−CSR nagrada) koja će po prvi put biti dodeljena i u Srbiji.
Projekat ima nekoliko elemenata, ali je prevashodni cilj popularizacija društvene odgovornosti preduzeća, kaže Trifuović. I dodaje da je akcija upravo startovala u julu i da će trajati naredne dve godine. Želimo da ovo postane trajna aktivnost jer bez društveno−odgovornog preduzeća nema ni uspeha u tržišnoj privredi, smatra Trifunović. Korporativna društvena odgovornost može se posmatrati sa više aspekata, a osnovu čini: briga o zaposlenima, transparentno poslovanje, borba protiv korupcije, zaštita životne sredine i drugo.
U Srbiji se i pored toga što se privatizacija nalazi u završnoj fazi i što su na srpsko tržište ušle i međunarodne kompanije o društvenoj odgovornosti preduzeća malo zna, a još manje o aktivnostima preduzeća na tom sektoru, pa će se početi od „snimanja stanja“, najavio je Trifunović. Na osnovu toga biće sledećeg marta proglašena „društveno najodgovornije preduzeće u Srbiji“, a odluku o tome ko zaslužuje ovo priznanje doneće 15−člani žiri kome će predsedavati potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić. U žiriju će biti i dva ministra, privrede i ekologije, zatim predstavnici nevladinih organizacija i medija.
Već sada bi za ovu nagradu mogla da konkurišu dva srpska preduzeća, Tigar koji je prvi u Srbiji uveo poseban sektor za korporativno upravljanje i zajedno sa jednim britanskim fondom počeo da gradi centar za reciklažu u Pirotu, takođe, prvi u ovom delu Srbije. Veliku brigu kako o sopstvenim radnicima tako i okruženju pokazala je i Cementara Beočin koja je ovu funkciju uvela unutar kuće, smatra Trifunović. I podseća da u Srbiji postoje daleko brojniji primeri neodgovornosti preduzeća, kao što je zagađenje reka i pomor ribe (u Knjaževcu i Kuršumliji).
U pitanju su novi vlasnici preduzeća koji se ponašaju bahato, ovakvih primera ima još i biće ih i dalje posebno u slučaju tajkuna i novih bogataša jer je privatizacija srušila neke norme ponašanja a nove još nisu uspostavljene. Upravo zato je ovaj projekat još značajniji. Aktivnosti koje se odnose na društvenu odgovornost preduzeća trebalo bi da se vežu za strategiju i poslovnu politiku i to je onda uspeh i za kompaniju i za sredinu u kojoj posluje, ocenjuje Trifunović koji predvodi sedmočlani tim PKS zadužen za realizaciju projekta. Ovo je prvi organizovan projekat ove vrste i sprovodi se u svim zemljama CEFTA „minus“ Moldavija. On će, pored ostalog, omogućiti i poređenje među državama jugoistočne Evrope i svojevrsno rangiranje uspešnih i manje uspešnih zemalja u pogledu korporativne društvene odgovornosti, dodao je Trifunović. („Pregled“)