Kada sednete da uživate u različitim gurmanlucima, pomislite na vašu jetru, koja mora da se izbori sa svim masnim i kaloričnim sastojcima. Ukoliko često unosite takvu hranu, jetra postaje sve opterećenija, a tokom vremena polako posustaje u "ispunjavanju obaveza" koje joj organizam nameće. Epilog ovakvih neumerenih dešavanja je pojava masne jetre, najčešće neinfektivne bolesti u ovom veku.
Šta takvu jetru karakteriše i do kakvih komplikacija sve može da dođe, objašnjava specijalista interne medicine profesor dr Rada Ješić Vukićević, načelnik Odeljenja klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Instituta za digestivne bolesti Kliničkog centra Srbije:
- Masna jetra je ona jetra koja u sebi ima više od pet do deset odsto masti. Bolest poprima pandemijski karakter i uglavnom se javlja kod stanovništa u razvijenim i tranzicionim zemljama. Čak 80 odsto gojaznih ima masnu jetru, dok preostalih 20 procenata otpada na mršave. Karakteristično je da se javlja i kod tri odsto dece sa normalnom težinom, a u više od 50 odsto slučajeva kod gojaznih mališana. Koliko je problem masne jetre raširen kod nas najbolje pokazuje podatak da u Srbiji 36,6 odsto ima prekomernu težinu, a da je 17,3 procenta gojazno. Na globalnom nivou svaki četvrti stanovnik planete je gojazan.
Da li na pojavu masne jetre utiču još neki uzroci?
- Na pojavu masne jetre mogu da utiču i lekovi, alkohol, virusne bolesti... Prema tome, da bismo bili sigurni da masna jetra nastaje zbog gojaznosti moramo anamnezom i pregledima da isključimo sve druge faktore rizika. Bolest ima evolutivni tok, može da traje i deceniju jer ne daje nikakve upozoravajuće simptome, a kada dođe do daljih komplikacija počinju da se javljaju i simptomi. Ukoliko se ogluše o prekomerne kilograme i gojaznost, kod lekara ih na kraju dovode uporna mučnina, slabost, bolovi ispod desnog rebarnog luka, nadimanje stomaka, glavobolja... Tokom vremena ovi simptomi postaju sve izraženiji, jer posle masne jetre može da dođe do njenog zapaljenja, fibroze (nakupljanje vezivnog tkiva u jetri), ciroze, a u najgorem slučaju i do hepatocelularnog karcinoma.
Postoji li način da se masna jetra otkrije na vreme?
- Najčešće se otkriva na sistematskim pregledima. Inače, sve vreme ona obavlja normalno svoje funkcije, pa kada se i otkrije bolest, osoba ne zna da ima oštećenje ovog organa. Najčešći načini dijagnostikovanja obuhvataju primenu neinvazivnih standardnih testova, biomarkera, ultrazvuka koji je u stanju da pokaže čak više od 30 odsto masti. Fibrosken se primenjuje prilikom sumnje na fibrozu, a može pritom da zameni biopsiju koja predstavlja zlatni standard za utvrđivanje bolesti. Biopsija se, inače, ciljano radi kod pacijenata da bi se isključilo prisustvo i neke druge bolesti. S obzirom na to da nosi određene rizike biopsija nije rutinska metoda. Često je poželjan pregled magnetnom rezonancom jer otkriva masnu jetru sa pet do deset odsto masti na samom početku bolesti.
A masna jetra uzrokovana nekim drugim faktorima?
- Tu se radi o takozvanoj sekundarnoj masnoj jetri koja obično nastaje zbog uzimanja određenih lekova. Masna jetra može biti alkoholna kod ljudi koji konzumiraju alkohol. Javlja se i kod osoba koje boluju od dijabetesa, a često i u trudnoći zbog hormonski izmenjenog stanja. Genetika takođe igra znatnu ulogu. U svakom slučaju, i ovde je reč o tihoj bolesti, bez simptoma, koji počinju da se javljaju tek kada se oboljenje razvije u neki drugi oblik.
Šta podrazumeva terapija?
- Konkretne terapije nema, već oboleli treba da uvede pravilan režim ishrane. Mora da izbaci zasićene masti u mleku, siru, mesnim prerađevinama. Ne treba da konzumira testa, kolače, slatkiše, brzu hranu, alkohol... Jetri ne prija često uzimanje velikih količina masne i prerađene hrane. Prženi krompirići, krofne, čips i slični proizvodi predstavljaju izvor masti koje deluju toksično na jetru. Isto se odnosi i na začinjenu, pohovanu, prženu, konzerviranu hranu. Materije iz ovako pripremljene hrane oštećuju membrane ćelije jetre, prodiru u nju i nastavljaju štetne procese.
Na čemu treba da počiva zdrava ishrana?
- Masti kojima treba dati prednost su hladno ceđena ulja. Među njima je najpoželjnije maslinovo i ulje semenki bundeve. Više treba da je zastupljena hrana sa nezasićenim masnim kiselinama. Najvažnije su žitarice, voće i povrće, dosta ribe. Preporuka je, zapravo, mediteranska ishrana. Inače, svako prejedanje izaziva slabost organizma, a to je upravo zbog zamora jetre koja nije u stanju svu tu količinu hrane da svari. Fizička aktivnost je takođe neophodna, po mogućstvu pet puta nedeljno u trajanju od po 45 minuta.
Osim navedenih komplikacija, zbog čega je još masna jetra opasna?
- Zato što je najčešće udružena sa dijabetesom, hipertenzijom, kardiovaskularnim bolestima, a znamo do čega ove bolesti sve mogu da dovedu. Dokazano je da može da deluje vrlo loše na kardiovaskularni sistem. Ona je, zapravo, sistemska bolest koju treba da sagledava više specijalista. Zato bi svako ko je gojazan i ima hipertenziju trebalo obavezno da pregleda jetru. Jer, ukoliko se rano, odnosno u prvoj fazi otkrije masna jetra, mnogo je lakše korigovati loše navike. U tom trenutku je najlakše sačuvati i njene, za organizam životno važne funkcije, kao što su eliminacija štetnih produkata, detoksikacija i druge. Korigovanje telesne težine je od presudne važnosti, ne samo za odrasle, već i za decu.
SUMORNE PROGNOZE
- Na planeti je dve milijarde ljudi gojazno, a svaka druga transplantacija u SAD je, primera radi, uzrokovana masnom jetrom. Sumorne prognoze predviđaju da će do 2025. godine najčešći uzrok presađivanja ovog organa, kod svih obolelih, biti upravo masna jetra - upozorava dr Rada Ješić Vukićević.
ALKOHOL I GAZIRANA PIĆA
- Jetra uopšte ne voli alkohol i gazirana pića. Kafa je poželjna, jer deluje pozitivno na njen rad i smanjuje mogućnost nastanka karcinoma, pokazuju poslednja istraživanja. Zapravo, treba biti umeren i u jelu i u piću i po mogućstvu izbegavati što više stresne momente - naglašava sagovornica.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Unsplash.com