Brod pun umetnika koji shvataju kulturu, kritičko i aktivno pamćenje, kao najbolji način da se stvori jedna solidna i demokratska Evropa u svojoj Dunavskoj odiseji, dospeo je i do Beograda
Umetnici su doplovili na luksuznom holandskom brodu "Favorit", a u luci Beograd, dobrodošlicu za više od 100 umetnika iz svih mediteranskih zemalja, poželeli su perkusionisti Muzičke škole "Stanković", grupa "Kal" i gudački kavrtet "Kornelij".
Dva odlična koncerta. Prvi - da predstavi Srbiju kao deo Evrope koji ne zaostaje nimalo za najaktuelnijim muzičkim trendovima i drugi - da svojim zvukom kaže da se ovde ne svira po folkolornim pravilima. Odličan izbor da se Evropa predstavi Srbiji i Srbija Evropi.
S jedne strane "Kal", bend sa rokenrol stavom, ali ukorenjen u Balkanu. Kako kritičari kažu, romski kulturni aktivisti za 21. vek i više od tog, muzičari uz čije gitare, bubanj, harmoniku, violinu, brzo zaboravite na sve nedaće. Perkusionisti Škole "Stanković", uz profesore Ivana Marjanovića i Sinišu Jovića, pokazali su da je i Srbija deo globalnog muzičkog fenomena. Širok repertoar, od prerada dela klasičnih kompozitora za udaračke instrumente do modernih Drum Core kandenci po uzoru na američke i švajcarske sastave.
Šteta što je "čudunu ekipu" u luci Beograd mogla da vidi tek nekolicina slučajnih prolaznika. Reklama je očigledno zakazala, ali domišljati domaćini - obični građani Beograda pronašli su pravi način kako da predstave svoj grad.
Petar Batar, stolar u penziji, izložio je maketu broda dubrovačke karavele iz 16. veka. Usput, malo sluša muziku, malo objašnjava znatiželjnim novinarima šta to on radi. Simpatični 80-godišnjak, zaljubljenik u more i brodove i više od toga. Čovek kroz koga je i na bukvalan način prošla Evropa i istorija. Drugi svetski rat dočekao je u Jasnevcu u Hrvatskoj, gde je i rođen. Kao dečak od 13 godina, dok je čuvao stado, bio je primoran da zakopava leš Jevrejina kojeg su pogubili fašisti. Petrova "kalvarija" je, međutim, tu tek počela.
"U 14. godini sam bio u logoru Stara Gradiška. Došli su jednog dana i samo nas pokupili. Cele porodice su stradale. Četvoro ljudi je delilo dnevno jedan i po litar vode i jednu repu. Moja porodica je stradala, a ja sam bio deportovan u Nemačku na Baltičko more. Tamo sam, muzući krave, naučio i nemački jezik. Ni sam ne znam kako sam preživeo. S jednim Francuzom, Nemcem i Rusom bio sam u selu iz kojeg su svi pobegli. S jedne stane su nas bombardovali Rusi, s druge Nemci, i nikom od nas nije falila ni dlaka s glave", priča nam istoriju o svojoj Evropi Petar. I na kraju - ni na koga se ne ljuti.
Kaže da je služio vojsku na Dunavu, ali da nikad nije plovio velikim brodom. Karavele pravi po originalnim crtežima. Njegove umotvorine svojevremeno je kupio i slikar Mića Popović. Kaže nam da je rad na izradi jedne karavele težak, da zahteva mnogo preciznosti, strpljenja i tri meseca upornosti.
"Kad bi sad ovaj brod porinuli u Dunav on bi plovio. Pri izradi koristim i drvo oraha, jasena, bukve, hrasta, oraha, a jedna maketa košta oko 900 evra", objašnjava nam Petar.
Sigurni smo da je i njegovo pojavljivanje na ovom skupu poslužilo osnovnom cilju Dunavske odiseje – uspostavljanju dijaloga i jedinstvenog duhovnog prostora između zemljama Mediterana.
Brod do 15. septembra, plovi Dunavom kroz Slovačku, Mađarsku, Srbiju, Rumuniju i Bugarsku, a u svakoj luci predstavljen je scensko-muzičkim programom s nacionalnim odlikama kulture zemlje-domaćina.
Tokom plovidbe, Srbiju predstavljaju glumac Siniša Ubović i violinista Bogdan Đurić koji će svirati nacionalnu srpsku muziku.
Organizatori Dunavske odiseje su Internacionalni institut za mediteransko pozorište, Unesko i Evropski Savet.
Beograd je na ovaj način postao deo mreže od 24 mediteranske zemlje.
Tekst: Danijela Tadić
Foto: Marko Risović