Poznati slikar i književnik Momo Kapor, jedan od najcenjenijih srpskih umetnika 20. veka, koji je preminuo 3. marta 2010. godine, iz prvog braka koji je trajao 24 godine ima dve kćerke: Jelenu, pijanistkinju i Anu, koja je krenula očevim putem i danas je cenjeno ime u slikarskim krugovima Rima. Ana je do sada samostalno izlagala preko dvadeset puta širom sveta, ali i u rodnom Beogradu za koji je izuzetno vezana, jer je prve korake napravila na dorćolskoj kaldrmi. Rado se odazvala našem pozivu i u tekstu koji sledi, možete pročitati "Beleške Ane Kapor o Rimu":
- Kada sam pre 35 godina došla u Rim da bih studirala slikarstvo, nisam znala da ću ovde i ostati i da će tako ovaj grad zauvek postati deo mog života. U mojoj glavi postoje dva Rima. Prvi je onaj sa kojim sam se susrela te davne 1983. godine kada sam došla. On je vezan za moje studentske dane, za moju želju da naučim što više o slikarstvu, da savladam jezik, upoznam nove ljude i otkrijem tajne grada u kojem živim. Drugi Rim je ovaj sadašnji, koji me i dalje svakodnevno fascinira svojom lepotom i koji još uvek, i pored toliko godina, nisam sasvim "savladala".
Svih ovih godina sam se pitala da li oni koji su imali tu sreću da se rode u ovom gradu tokom vremena oguglaju na njegovu lepotu i više je ne primećuju, pa mu se divimo samo mi, koji smo došli odnekud. O tome moj muž i ja često razgovaramo sa našim sinom koji se ovde rodio i koji sigurno ima drugačiju percepciju grada od nas, koji smo detinjstvo proveli na drugom mestu.
Često mi se prijatelji žale kako je Rim postao naporan za život. Ima u tome istine. Rim je je vrlo prostran grad i gde god da stanujete, uvek ćete biti daleko od neke važne tačke grada. Zboog uskih ulica saobraćaj je često u kolapsu, a metro nije dovoljno umrežen da biste mogli svugde da stignete. Zato su Rimljani dosta netačni i sasvim je normalno da na sastanke kasne po petnaestak minuta. Na to se, za ovih 35 godina, još nisam navikla, jer sam po prirodi precizna i vise volim da dođem ranije nego da me neko čeka.
Jedna od velikih prednosti Rima je i blizina mora. To nije more sa razglednica, ali je ipak more i ponekad je lepo pobeći iz gradske gužve i za manje od pola sata gledati u pučinu. Ukoliko se odlučite na malo duže putovanje, već na sat i po od Rima more postaje zaista more, a plaže zaista plaže.
Rim se nalazi na reci Tibar. To nije velika reka, kao one uz koje sam odrasla u Beogradu, ali je reka koja ima svoju priču vezanu za legendu o nastanku ovog grada. Na obali Tibra, vučica je pronašla korpu u kojoj su bili blizanci Romolo i Remo, osnivači grada. Osim toga, na Tibru postoji jedno malo ostrvo (Isola Tiberina) koje zasužuje da ga obiđete. Ako ste prvi put u Rimu, osim nezaobiaznih tačaka koje ćete sigurno pronaći u svakom vodiču, ja bih vam savetovala da vidite i neke od zona koje nisu toliko turistički popularne, da biste osetili pravi puls grada. U tu moju imaginarnu turu Rimom bi mogla da uđe, na primer, zona Monti koja je postala nov Trastevere (ali sa mnogo manje turista) ili možda jevrejski kvart, Campo dei Fiori i obližnje ulice sa galerijama i antikvarnicama.
Ukoliko želite da idete u šoping, savetovala bih vam da izbegavate molove jer su potpuno isti kao kod nas i da birate male radnje (kojih je, istina, sve manje), koje podsećaju na one italijanske boteghe kojih se sećamo kada smo kao deca dolazili u Italiju. To su ostaci onog prvog Rima o kojem sam pisala na početku. Takva mesta izumiru i zato ja uvek radije kupujem tamo nego u nekom anonimnom šoping centru koji je isti na bilo kom delu planete.
I za kraj, hrana. Tu vam zaista nije potrebna moja pomoć. Šta god da naručite u restoranu , biće ukusno i najšešće i zdravo jer je italijanska, mediteranska, kuhinja svakako jedna od najboljih na svetu. Iako se smatra da se u Italiji najbolje pice jedu u Napulju (nije ni to nemoguće utvrditi, za sat vremena brzim vozom ste tamo) ja ipak više volim one rimske i to je jedina hrana koja mi ozbiljno nedostaje kada odem leti na mesec dana u Srbiju. Utešim se nekako sa jednom velikom porcijom ćevapčića na kajmaku!
Autor: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva