Nova fudbalska sezona počinje krajem avgusta, što naravno znači i novi izgled dresova većine timova u Evropi. Za lojalne navijače kupovina novog dresa je gotovo moralna obaveza, bez obzira na cenu i bez obzira na dizajn koji je najčešće toliko loš, ekstravagantan ili jednostavno neukusan da zaista stavlja na probu i vernost najzaluđenijih fudbalskih pristalica.
O tome da li će to biti slučaj i ove sezone, Bi-Bi-Si je razgovarao sa fudbalskim komentatorom londonskog Gardijana, Martinom Kelnerom, koji kaže da su neki klubovi rešili da ove godine budu vrlo ekstravagantni.
"Sumnjiv mi je novi dres Mančester junajteda, koji ove godine ima novog sponzora. Čini mi se da je logo koji stoji preko prsa suviše veliki. Kada uzmete u obzir globalnu popularnost tog kluba, deca širom sveta će tražiti taj dres i izgledaće kao 'reklame na nogama' pošto logo sponzora zauzima skoro polovinu prednje strane dresa", ocenio je Kelner.
Tu je Evertonov dres za gostovanja koji je i ove sezone kombinacija crne i ružičaste boje - s tim što ima više ružičaste boje nego prošle godine a koja je, uz to, i fluorescentna. "Mogao bi da bude koristan za vožnju biciklom kasno noću", našalio se on.
Treba reći da je Mančester junajted od novog sponzora, američke osiguravajuće kuće i konsalting kompanije AON, dobio oko 95 miliona evra.
Martin Kelner kaže da uprkos svemu ipak gotovo gotovo da nema donje granice lošeg ukusa ispod koje pravi navijači ne bi bili spremni da odu: "Toliko smo opsednuti klubovima Premijer lige za koje navijamo da smo spremni da kupimo sve što oni izbace na tržište. Moguće je da prodaja posebno ružnih dresova malo opadne, odnosno, da bude manja u poređenju sa prodajom dresova koji mogu da se nose i drugim prilikama a ne samo na stadionu".
Ali, šta je sa igračima - kako dresovi deluju na njih? Na primer, dres Njukasl junajteda za gostovanja je prošle godine bio kombinacija žute i krem-bele boje.
Martin Kelner kaže da je u slučaju žuto-belih dresova fudbalerima bilo lako da prepoznaju svoje saigrače.
"Setimo se priče o dresu Mančester junajteda iz 1995. godine, koji je bio siv. Klub je doživeo težak poraz od Sautemptona, što je bilo veliko iznenađenje a igrači su posle meča rekli da im je bilo veoma teško da na terenu vide saigrače. Prema tome, taj Njuksalov žuto-beli ili Evertonov ružičasto-crni dres i nije tako loše rešenje", ispričao je Kelner.
On je ocenio da ružni i neprimereni dresovi nisu nova pojava u fudbalu.
"Ako se prisetimo, videćemo da uvek ima nekog ko iz neobjašnjivog razloga napravi šokantno ružne dresove. Najveći favorit mora biti Koventri čija je klupska boja prelepa nebeskoplava. Ne znam zašto, ali krajem 70-ih su napravili dres za gostovanja koji je bio boje čokolade tako da su igrači, kad ste ih gledali sa tribina, ličili na nekakve kolače koji trče terenom", rekao je Kelner.
On je, takođe, pomenuo i fudbalski klub Hal siti, čij ije nadimak Tigrovi: "E, pa njihovi igrači su jedne godine imali narandžasto-crne dresove u kojima su i bukvalno izgledali kao velike mačke"...
"Najveća greška je ipak bila dozvoljavati golmanima da dizajniraju sopstvene dresove. Tako je golman meksičke reprezentacije, Horhe Kampos, imao je dres sa gotovo psihodeličnom kombinacijom boja koja je šezdesetih godina mogla asocirati isključivo na eksperimentisanje s drogom", rekao je Martin Kelner.
(FoNet)
LONDON, 03. avgust 2010.