Od sredine decembra pa do sredine januara nižu se dani slava i novogodišnjih praznika. Ukoliko niste pazili šta ste i koliko jeli, sigurno ste nabacili koji kilogram viška. Istovremeno ste i svoj organizam izložili delovanju toksina.
Sada vam je potreban restart kako biste oporavili organizam, a i izgubili dobijene kilograme.
Nutricionistkinja Jasna Vujičić dala je šest saveta koji se tiču zdave ishrane koja bi trebalo da postane stil života:
- Najbolji savet koji nutricionista može da vam da je: razmišljajte dok jedete, kad jedete, koliko jedete i šta jedete. U Beogradu i Novom Sadu je i više nego očigledan porast trenda gojaznosti među stanovništvom, jer se ne razmišlja dovoljno. Zanemaruju se posledice, minimiziraju uzroci, a rezultat je epidemija gojaznih. Osobe koje menjaju rđave navike treba da razmišljaju i nauče kako pravilno da se hrane, a ne da dijetu gledaju kao neku obavezu koju ne vole i koje će se rešiti kad istekne dan D.
Otvorite oči, nemojte samo mehanički da jedete, razmišljajte!
Drugi dobar savet koji svaki privatni nutricionista treba da vam kaže je: ciljevi moraju biti realni. Šta vam vredi da sanjate nemoguće, samo ćete se razočarati. Ljudi vole da maštaju. Istina je da mašta može svašta, ali najbolje je odrasti na vreme. Realnost je ekstremno surova. Ne treba da nasedate na priče koje zvuče nemoguće.
Ako vam drugarica ili koleginica kaže da je našla super dijetu ili čaj ili šejk i skinula x kg, nemojte da zbog toga steknete pogrešnu predstavu da je nešto moguće samo ako dovoljno jako to želite. Svi smo mi priča za sebe, pa u svome cilju – pođite upravo od sebe.
Treći dobar savet koji nutricionista mora da objasni je: kada znate realne ciljeve koje možete postići, onda neka vam i metode dolaska do ciljeva budu realne. Neodgovorno je prema zdravlju bilo koga od nas da bilo ko, pa i nutricionista reklamira preparate za koje zna da ne deluju. Novac nije ni najgori ni najbolji razlog zašto se to čini, ali se ipak čini. Ne verujte u bajke. Proverite sve što možete da proverite, kritički gledajte na sve!
Ako vam je nešto sumnjivo, iako vas, recimo, reklama ubeđuje da je neki preparat najbolji za mršavljenje, ne uzimajte sve zdravo za gotovo, istražujte i proveravajte sve. Preparate proizvođači izrađuju radi ostvarivanja zarade, jer preparati koštaju nerealno mnogo, a pitanje je da li uopšte deluju.
Četvrti savet koji dobar nutricionista treba da kaže je: nema brzine kod mršavljenja, jer sve što je jako brzo, to nije zdravo. Ako ste na dijeti, gledajte da ona nikada ne ide ispod vašeg bazalnog metabolizma. Najbolji način je da pored ishrane uvedete fizičku aktivnost, a zdrav gubitak je oko 1-1,5 kg nedeljno, maksimalno 6-8 kg mesečno. Brzo mršavljenje znači brzo vraćanje kilograma. Brze dijete su loše dijete, to je činjenica.
Poznat je primer kada posle neke neuspešne brze dijete počnu kilogrami brzo da se vraćaju. To je jo-jo efekat. Ne hvatajte zalet u brzini mršavljenja jer trčite u provaliju! Bolje je mršaviti polako, a sigurno.
Peti savet nutricioniste za zdravo mršavljenje je: Neka vam ishrana bude uravnotežena, oko 45 odsto iz složenih ugljenih hidrata, 25 odsto iz proteina i 30 odsto iz zdravih masnoća (trudite se da što više bude iz ove grupe). Imajte pet obroka, znači tri glavna: doručak, ručak i večera, plus dve užine između njih.
“Manje a češće” je uvek bolji recept za ishranu od onog: “kad stignem, pa obilno“. Manji obroci ubrzavaju metabolizam, pa ćete brže sagorevati kalorije koje unesete. Obilni obroci opterećuju ograne za varenje i nose veliki rizik od prejedanja, jer se tokom gladovanja pojačava apetit. Metabolizam se usporava, pa i skidanje kilograma postaje samo mrtvo slovo na papiru.
Šesti i poslednji savet nutricioniste je: kada ste naučili pravilno da se hranite i da se rekreirate, ne vraćajte se starim lošim navikama. Održavajte težinu pravilnim odnosom unosa i potrošnje energije. Vodite aktivan život i kvalitet života će vam biti trajno bolji, a stare navike samo sećanje na nešto loše što ste uspeli da pobedite.
O zdravom životu je dosta već rečeno, ali to ne treba samo znati, već i živeti. Sport i rekreacija su kao nikada ranije potrebni svima nama, jer su oni način da se spasemo i od stresa, a koliko su važni za skidanje kilograma, to je očigledno. Ako mislite da je teško, setite se prvog saveta, a onda ćete verovatno imati više motiva da pobedite sebe. To je najslađa pobeda - savetuje nutricionistkinja Jasna.
Šta ne treba jesti ako želite da smršate?
- Gazirani i negazirani sokovi, nektari, voćni čajevi, sirupi i osvežavajuća pića
- Svi slatkiši: kolači, keks, torte, karamele, bombone, mlečna čokolada...
- Veštački zaslađivači
- Brza hrana: hamburger, hot dog, pica, pomfrit, sve pohovano, prženo itd.
- Hleb, pasta i peciva napravljena od belog brašna
- Krofne, piroške... bolje ne svraćajte u pekaru
- Beli pirinač
- Krompirov čips – svi ukusi koji postoje
- Kokice, naročito iz mikrotalasne, sa raznim ukusima
- Konzervirano voće sa dodatkom šećera
- Kafa sa šlagom i šećerom
- Industrijski aromatizovani jogurt
- Aromatizovana voda
- Zaslađene žitarice i žitne pločice
- Sladoled
- Pite
- Džem
- Puding
Izvor: Super žena/Nadijeti.com
Foto: Ilustracija/Pixabay.com