S obzirom koliko vremena provedemo na radnom mestu nije ni čudo što ono ima velikog uticaja na našu psihu. Ipak, neke profesije su naročito štetne...
Prosečan čovek provede čak trećinu života radeći 40 sati nedeljno. S obzirom na to da je u pitanju veoma dugačak period, sa svim je logično da posao vremenom počne da utiče na našu ličnost, psihu i ceo naš život.
Ipak, pred pozitivnih aspekata koji svaki posao ima - novac, kolege koje postanu prijatelji za ceo život, profesionalno usavršavanje, tu su i negativne strane. Kad se javi profesionalna deformacija koja uključuje pregledanje mejlova kod biznismena čak i kada su na odmoru ili komadnovanje vojnika kada je na odsustvu, posao je definitivno preuzeo život čoveka.
Ljudi koji rade u određenim sferama društva skloniji su tome da postanu robovi svog posla, a sledećih 10 imaju najgori uticaj na ljudsku psihu i čitav život!
1. Vojnici
Posao vojnika utiče kako na njegov, tako i na život čitave porodice vojnika. Svi poznajemo makar jednu osobu kojoj je otac ili deda bio vojno lice, i takve porodice uglavnom moraju da popuste pred njim i žive u strogoj disciplini. Čast, dostojanstvo i dobra fizička forma prednosti su ovog posla, ali vremenom, vojnici postaju sve strožiji, cinični, a njihov osećaj empatije slabi. Problem je u tome što sve vreme na poslu uče kako da razmišljaju čistom logikom, stavljajući ljubav i saosećanje na stranu. Vremenom to postaje sastavni deo njihove ličnosti, pa često postanu grubi i prema najbližima.
2. Lekari
Posao doktora zahteva "izgrađivanje" odbrambenog "zida", koji obavezno uključuju ravnodušnost i cinizam, jer se svakog dana suočavaju sa patnjom, bolom i smrću. Zbog toga mnogi lekari imaju neobičan smisao, koji je zapravo odbrambeni mehanizam koji je psiha stvorila kako bi postala otporna na stres i strah. Navika sakrivanja emocija i tretiranja svake situacije smireno na kraju postaje prepreka u emocionalnom posvećivanju i izostanku želje da se sa partnerom podele svakodnevne brige, problemi, ali i sreća. Doktori su navikli da uvek bud i fizički i psihički spremni da pomognu drugima, ali se to i te kako odražava na njihov privatni život.
3. Učitelji
Prosvetni radnici se obučavaju da kontrolišu velike grupe dece, zbog čega postaju veoma striktni i kod kuće. Osobine koje se kod učitelja najčešće uočavaju su autoritativnost, konzervatizam, sklonost monolozima i priklanjanje utvrđenim formama. Ako osoba svaki dan, ceo dan radi sa decom, vremenom će početi i odrasle, bliske ljude da tretira kao decu - davaće savete, osećati potrebu da uvek i za sve bude pripremljena i da uvek sve mora da objasni i po 10 puta.
4. Preduzetnici
Biznismen nije zanimanje, već način razmišljanja i način života. Ovakav posao često ne dopušta kompromise i popustljivost. Da biste bili uspešni u biznisu, posao uglavnom mora da bude glavni prioritet u vašem životu. Zbog toga preduzetnici praktično 24 sata razmišljaju o poslu. Biznis se konstantno razvija, a konačni cilj je često nejasan ili ga uopšte nema, jer se ne može precizno odrediti. Biznismeni zato konstantno razmišljaju o ličnom razvoju i često zahtevaju da se i njihovi bližnji tako ponašaju, a kada ste konstantno u nekom istraživanju, često sami ne možete da znate šta zapravo želite, što je slučaj sa mnogim preduzetnicima.
5. Advokati
Ovim poslom mogu da se bave samo psihički jaki ljudi, jer advokatura podrazumeva mnogo svakodnevnog pritiska. Među advokatima pričanje o problemima nije uobičajeno, pa retko traže pomoć i podršku, zbog čega mogu da upadnu u depresiju. Uspešna karijera advokata zahteva izoštrenu sposobnost predviđanja svih negativnih posledica po klijenta, zbog čega i sami većinom počinju na svet da gledaju negativno i traže loše u svemu, pa im se psiha menja. Osim toga, advokati spadaju među zanimanja koja najviše rade, pa su često preumorni i kriju zdravstvene probleme.
6. Računovođe
Ljudima koji se bave ovim poslom veoma je teško da odvoje poslovni od privatnog života, jer su neprestano koncentrisani na brojeve. Vremenom, godine monotonog posla uzimaju svoj danak - postaju veoma dosadni, ali i pretenciozni. Računovođe su opsednute redom - sve mora da bude na svom mestu i da se završi u određenom roku. Porodični budžet veoma pažljivo planiraju i cela kuća uvek mora da im bude čista, zbog čega s godinama postaju "gunđala" koja nerviraju okolinu.
7. Novinari
Uvek u centru svih događanja, novinari često viđaju neprijatne, čak i užasne stvari koje mogu negativno da se odraze na njihovu psihu. Ne uspevaju da se distanciraju od svega što se oko njih događa, jer u svakoj novoj informaciji vide motiv za pisanje novog članka. Posao novinara zahteva komunikaciju sa najrazličitijim ljudima, koji često nisu ni zanimljivi, ni pozitivni, a cenzura i nemogućnost da u potpunosti izraze svoj stav ih veoma deprimiraju. Spavaju i hrane se veoma loše, pa se često brzo iscrpe i razbole.
8. Psiholozi
Ljudi se veoma često odlučuju da studiraju psihologiju kako bi otkrili kako da se izbore sami sa sobom. Često analiziraju tuđe probleme, jer u njima pokušavaju da pronađu koren ličnih problema. Psiholozi vremenom postaju emocionalno iscrpljeni, jer moraju stalno da slušaju i razumeju tuđu patnju i probleme. Svaki profesionalac u ovoj oblasti zna da dobro njegovog klijenta zavisi od njegovih poteza, a tako velika odgovornost veoma je stresna i izaziva strah od pravljenja fatalne greške.
9. Frilenseri
Veoma socijalna osoba sa jakom samodisciplinom može da postane uspešan frilenser - čovek koji radi projekte od kuće, sam sebi kreira radno vreme i ima mogućnost da radi na više poslova odjednom. Ali, nestabilan i nesiguran prihod i izolovanost od društva dok po ceo dan radi za kompjuterom može da izazove veliku nesigurnost. Za frilensere, dom je i kancelarija, pa ne postoji šansa da odvoje privatno od poslovnog. Neutvrđeno radno vreme i konstantno razmišljanje o poslu negativno se odražava na psihu čoveka, pa je za frilensere veoma važno da često menjaju enterijer i da se emocionalno opuštaju.
10. Arhitekte
Arhitekte su poznati radoholičari, koji se često šale na račun svog izgleda, koji je zbog umora često neugledan. Česta ostajanja u kancelariji do kasno, rad i tokom slobodnih dana i nedostatak sna veoma im narušavaju zdravlje. Prijatelji jednog arhitekte su najčešće i sami arhitekte, jer ih drugi ljudi uglavnom i ne zanimanju. Nalaze se pod stalnom emocionalnom tenzijom, velikom odgovornošću, što je veliki stres, a česti konflikti sa klijentima, kreativne krize i česte zablude o sopstvenoj veličini na kraju ih veoma često oteraju u depresiju.
Izvor: Stil.kurir.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com