S obzirom na to da su cene na malo od početka godine već porasle 6,1 odsto sasvim je sigurno da će ovogodišnja inflacija premašiti planiranih šest i po i dostići oko osam odsto. Da li će ostati na tom nivou u velikoj meri zavisiće od stepena restriktivnosti mera kreditno−monetarne politike NBS, koja je neke od njih već i povukla, kao što je, na primer, skraćenje roka za kredite, kako bi smanjila pritisaka na maloprodajne cene − ističe Saša Đogović, ekonomski analitičar u izjavi za „Privredni pregled“.
U tom kontekstu Đogović podseća da je postojanje monopola i kartelskog ponašanja u pojedinim privrednim sektorima kao što su trgovina, mleko i mlečne prerađevine, ali i proizvodnja jestivog ulja, doprinelo permanentnom bujanju inflacionih tokova u Srbiji. Umesto da se odlučnije krene u sankcionisanje takvih pojava kreatori ekonomske politike su se za sada zadovoljili samo razgovorima sa proizvođačima i trgovcima, što svakako nije dovoljno i veoma podseća na samoupravno dogovaranje, a ne na stvaranje pozitivnog i stimulativnog poslovnog ambijenta baziranog na zdravoj konkurenciji. Sve ovo znači da nepovoljne klimatske prilike ne mogu biti izgovor za rast cena poljoprivrednih proizvoda, jer postoji i nešto što je u nadležnosti same vlade, a to su upravo antimonopolske mere koje se moraju dosledno primenjivati prema svima za koje se dokaže da njihovo poslovanje karakteriše monopolsko ponašanje. Ono što je vlada do sada uradila, kaže Đogović, jeste predlaganje poskupljenja struje, a vide se tek prve naznake smanjenja javne potrošnje, tako da do kraja godine NBS ostaje glavni čuvar cenovne stabilnosti. („Pregled“)