Odavno je poznato da je mentalno zdravlje stanovništva u Srbiji prilično sumorno. Sada se i precizno zna da jedna od četiri osobe u određenom periodu života oboli od nekog mentalnog poremećaja. Posle kardiovaskularnih bolesti, mentalni poremećaji su drugi najveći zdravstveni problem u našoj zemlji. Procenjuje se da je više od 75 odsto bolesti uzrokovano stresom, a da je čak 42 odsto srednjoškolaca anksiozno! Po broju samoubistava Srbija je na visokom 13. mestu u svetu, pri čemu mentalni poremećaji, depresija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci predstavljaju uzroke u više od 90 odsto slučajeva.
U pojavnom smislu prednjači radni stres, drugi najčešće prijavljeni zdravstveni problem povezan sa poslom u Evropi, ali i kod nas. Čak 50 do 60 odsto izgubljenih radnih dana pripisuje se radnom stresu, pa je shodno tome radni stres proglašen bolešću ovoga veka! Uz saradnju stručnjaka, ove upozoravajuće podatke je sakupio i obradio Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nama ostaje da stavimo prst na čelo i dobro razmislimo gde smo kao narod stigli i kuda idemo, kada je reč o ovom aspektu naših života.
S obzirom na to da još uvek izostaje ozbiljna društveno i stručno osmišljena kampanja očuvanja daljeg propadanja mentalnog zdravlja stanovništva, postoje entuzijasti koji udruženi, svojim samopregorom, uz pomoć donatora, besplatno održavaju savetovališta, kreativne i psihološko-edukativne radionice, kao i druge vidove pomoći. Među njima se izdvaja Udruženje "Herc", jedino specijalizovano za rad sa osobama sa neurotskim poremećajima. Postoji 10 godina i periodično održava "Antistres dan", na koji su svi dobrodošli sa bilo kakvim problemom koji je izazvao određeni stres.
Prirodu stresa, njegovu raširenost i stepen intenziteta, kao i posledice do kojih dovodi, objašnjava psihoterapeut psihodrame Ivana Lukovnjak, stručni učesnik nedavno održanog "Antistres dana":
- Stres predstavlja reakciju organizma kada je on izložen većem pritisku nego što može da podnese. Ukoliko predugo traje u kontinuitetu, stres može da istroši osobu i fizički i psihički. U pojavnom smislu stres može biti akutni i hronični. Akutni se doživljava kada osoba proživljava neku tešku traumatičnu situaciju kao što je razvod, smrt bliske osobe, gubitak posla... S druge strane, hronični stres se javlja kada određene okolnosti ili životni uslovi počnu da utiču na normalno psihofizičko funkcionisanje. Taj uticaj ne moramo spolja da vidimo, jer se svim silama trudimo da se nosimo sa životnim izazovima. Međutim, nagomilavanje takvih neprerađenih stresnih situacija i reakcija nas fizički i psihički iscrpljuje, utičući na zdravlje i kvalitet života.
Postoji li u stresu nešto dobro?
- Generalno posmatrano, ne postoji samo negativan, već i pozitivan stres. Pozitivan stres se javlja kada nam se dešavaju dobre stvari i bitna postignuća na sportskom, radnom ili obrazovnom polju. Pozitivan stres zapravo pokreće osobu, navodeći je na delovanje, bistrije razmišljanje, brže reagovanje, spremnost za akciju. Pozitivan je i stres uzrokovan nesrećama i prirodnim katastrofama, kada dobijamo neizmernu snagu za delovanje. Posle prestanka stresne situacije moguća je kratkotrajna reakcija organizma u vidu drhtanja ruku, znojenja, ubrzanog daha. Ali to nije stres od koga se razbolevate. Na ovaj način reaguju osetljivije osobe koje teže podnose čak i manja opterećenja.
Šta se dešava kod negativnog stresa?
- Za razliku od pozitivnog stresa, koji po pravilu daje snagu za delovanje, negativan daje osećaj blokiranosti i nemoći. On troši, jer se osećamo sateranim u ćošak, zarobljenim, nesposobni da sagledamo situaciju i problem koji dolazi. Baš zato što ne zna odakle dolazi, "zarobljeni" ne može da pristupi stresu radi rešavanja problema. Gubi se preglednost situacije, ne uočava se mogućnost za promene, zbog čega se određena osoba vrti u krugu. A može doći i do problema "sagorevanja" i razbolevanja, jer sopstvenim snagama nije u stanju da reši određeni problem na adekvatan način. Međutim, u realnom životu ne postoji prava linija između pozitivnog i negativnog stresa. Između su brojne nijanse ispoljene u vidu opozita, kao što je energija i neaktivnost, radost i potištenost, ravnoteža i nemir, poverenje i zabrinutost... To omogućava da se u životu uspostavi ravnoteža, a ne po svaku cenu odstrani sve što se naziva stresom.
Na određena stresna dešavanja ne reagujemo svi isto.
- Svi se rađamo sa određenim naslednim psihofizičkim predispozicijama. Sklonost ka određenim načinima reagovanja povezana je sa temperamentom i karakterom, vaspitanjem i sociokulturnom uslovljenošću, odnosno kvalitetom života u okruženju. Postoji nešto kao uslovni refleks u našem odgovoru na stresne situacije. Osoba je, zapravo, žrtva svojih emocija, pozitivnih i negativnih osećanja, kao što su bes, potištenost, strah, povređenost, krivica. Međutim, da bi se dobio valjan odgovor o prirodi uzroka koji dovode do reagovanja na stres, neophodno je uključenje u razne vidove psihoterapija u kojima se osvetljava psihološka pozadina takvih reakcija.
UPOZORAVAJUĆI SIMPTOMI
- Stres započinje doživljajem koji može biti pomisao na nešto opasno, ili samo slutnja nečeg neprijatnog. Takvo stanje uspostavlja određene reakcije u mozgu. U akutnim situacijama reakcije idu u smeru lučenja adrenalina koji omogućava da se sa neprijatnom situacijom izborimo. Ako takvo stanje dugo traje počinje da se luči stresni hormon kortizol koji na duže staze može dovesti i do narušavanja zdravlja. Da se nešto neuobičajeno dešava pokazuje izmenjeno ponašanje određene osobe koja u psihološkom smislu postaje razdražljiva, nestrpljiva, dekoncentrisana. Osim toga, ume da plane oko sitnica, breca se, a može i da se povlači i izoluje. Loše spava, a i seksualna funkcija biva narušena. U fiziološkom smislu javljaju se nesvestice, glavobolje, bolovi u mišićima i zglobovima. Na ove reakcije organizma posebno treba obratiti pažnju jer mogu da pojačaju bilo koje prisutno hronično oboljenje - opominje psihoterapeut Lukovnjak.
POTREBA ZA "SAVRŠENSTVOM"
- Stres se javlja i zbog toga što težimo da u životu postignemo "savršenstvo". To stvara veliki pritisak, pa čak i nasilje nad svojim životom i nad samim sobom. Izazovi su neophodni, ali je potrebno da ih prate naše snage. Ukoliko se dogodi da dođete u situaciju da izazovi prevazilaze vaše snage, stres je neminovnost. Pod stresom se gubi autentičnost, spontanost i kreativnost. Jer, jureći kroz život za društvenim vrednostima koje su nametnuli drugi, gubimo sebe - kaže sagovornica.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com