Medicinski stručnjaci ustanovili su dodatne zdravstvene rizike koje izaziva zagađenost vazduha. Tvrde da je zavisnost od fosilnih goriva u najvećoj meri odgovorna za povećanje rizika od srčanog napada i moždanog udara.
Lekari savetuju pacijentima koji imaju plućna i srčana oboljenja da ostanu u zatvorenim prostorijama dok traju velike vrućine.
Doktorka Kausalija Pendijal preporučuje svojim pacijentima u Ričmondu u Virdžiniji da pre nego što izađu napolje provere indeks kvaliteta vazduha - odnosno procenu stručnjaka koliko je vazduh zagađen.
"Izbegavajte aktivnosti na otvorenom prostoru, ako je moguće, posebno sredinom dana i predveče", savetuje doktorka Pendijal.
Naučna medicinska istraživanja, zajedno sa istraživanjima koje je sprovela američka Agencije za zaštitu prirodne sredine, potvrđuju snažnu vezu između zagađenosti vazduha, srčanih oboljenja i moždanog udara.
"Pošto su kardiovaskularna oboljenja najveći uzročnik smrti na svetu, ne samo u zemljama u razvoju, već svuda, uloga koju zagađivači vazduha imaju u tome je ogromna i odražava se na ukupnu stopu smrtnosti u svetu", naglašava doktor Robert Bruk, specijalista za kardiovaskularne bolesti na Univerzitetu Mičigen.
On dodaje da samo jedan do dva sata udisanja izduvnih gasova automobila u saobraćaju može da bude kobno: "I tako kratka izloženost od nekoliko sati može da izazove srčani napad koji neko možda nikad ne bi imao".
Dugoročni efekti udisanja zagađenog vazduha su još više uznemirujući. "Tokom nekoliko godina izloženosti, rizik od razvijanja kardiovaskularnih oboljenja, srčanih napada, moždanih udara, otkazivanja srca, povećava se pet do deset puta u odnosu na to kada je izlaganje samo nekoliko sati", objašnjava dr Bruk.
On je predvodio grupu lekara koja je sastavila naučno saopštenje o zagađenosti vazduha i kardiovaskularnim oboljenjima za američko Udruženje za borbu protiv srčanih bolesti.
Bruk je takođe predvodio istraživanje koje je pokazalo da čestice koje proizvode izduvni gasovi automobila, industrijska postrojenja ili izvorišta uglja i nafte, mogu da izazovu povećanje krvnog pritiska do zabrinjavajućih nivoa.
Studija je pokazala da je rizik najveći za najstarije, ljude koji već imaju bolesti srca i stanovnike u siromašnim krajevima, koji žive u blizini glavnih autoputeva.
Američko udruženje za borbu protiv bolesti srca preporučuje smanjenje vremena provedenog u saobraćajnim gužvama, trčanju tokom saobraćajnog špica ili u blizini prometnih puteva i bolji tretman za kardiovaskularne faktore rizika.
(FoNet)
RIČMOND, 25. avgust 2010.